Трибина Закон мора да препозна све мањине, друштву су потребни бољи узори

Дискриминација ЛГБТQ заједнице у региону и даље постоји, транс и интерсексуалне особе су углавном невидљиве за законске оквире, а промене у друштву зависе од узора понашања којем су грађани изложени, речено је данас на конференцији о људским правима организованој у оквиру манифестације Београд Прајд. Учесници конференције истакли су да 2023. навршава 75 година од потписивања Повеље о људским правима, али да је свет још далеко од испуњавања циља да сви имају загарантована иста праве без обзира на верску, сексуалну или националну припадност.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов рекао је да у Србији не постоји закон о истополним заједницама, иако је израђен нацрт, као и да нема регулисаних права трансродних и интересекс особа, али да постоји свест да тај законски оквир треба креирати.

"Питање истополних заједница, трансродних и интерсекс особа није само питање закона већ изградње културе људских права, међусобног уважавање разлика и ширења културе поштовање људског достојанства сваке особе без обзира на разлике", рекао је министар.

Додао је да законске норме мењају неке друштвене односе, али да се мора дугорочно разговарати о предрасудама, говору мржње и дискриминацији.

Стална кординаторка УН у Србији Франсоаз Жакоп истакла је да је важно да нико не буде изостављен из закона и позвала грађане да у јавности шире позитиван наратив о ЛГБТQ популацији и да не верују у штетне предрасуде.

Амбасадорка Шведске у Србији Аника Бен Давид рекла је да трансформација друштва има везе са узорима и изнела пример како су у њеној земљи познате транс особе или геј парови утицали на грађане.

"Узори су важни за промену свести, за нас се уживање људских права за ЛГБТ заједницу подразумева", рекла је Бен Давид и истакла да је Шведска највећи донатор ЛГБТQИ плус заједници, како гласи њен пуни назив.

 

{Имаге2}

 

 

 

Шведска амбасадорка је додала да је цивилно друштво "жила куцавица" друштва и усмерава друштво на важна питања која су понекад болна, али увек добра за друштво.

И амбасадорка Белгије Кети Бугенхаут је истакла да су за њену земљу људска права фундаментална, а не "нешто што ти даје влада".

Додала је да је Белгија још 2006. године дозволила усвајање деце истополним паровима, па се ипак и сад дешава да неко трпи дискриминацију, те да се на питању права мањина мора много радити.

На данашњој конференцији биће речи о невидљивости интерсекс особа пред законом као и о томе да ли је зпадни балкна спреман на правно препознавање рода базирано на самоодређењу.

Текст је објављен у оквиру Програма транзиционе сарадње Републике Чешке.