Ејбрамс: Обавеза врха ОВК била да истражи и казни злочине над Србима и Ромима у лето 1999.
Сведок оптужбе Фред Ејбрамс (Абрахамс) изјавио је данас, на хашком суђењу бившем команданту ОВК Хашиму Тачију оптуженом за злочине на Косову и у Албанији, да је обавеза врха ОВК била да истражи и казни злочине над косовским Србима и Ромима у лето 1999.
Ејбрамс, тадашњи званичник Хјуман рајтс воча (Хуман Ригхтс Воч) тако је одговорио на тврдње бранилаца Тачија и саоптуженог Кадрија Весељија (Весели) да су за спречавање и кажњавање злодела на Косову после 10. јуна 1999., по Резолуцији 1244 УН, били одговорни Кфор и Унмик, а да је ОВК била "демилитаризована" и "распуштена".
"Постојала је обавеза ОВК да, у најмању руку, спроведе истрагу о чврстим доказима да су њени припадници починили злочине. На водјству је био терет да то учини", узвратио је Ејбрамс, прецизирајући да је "демобилизација" ОВК завршена тек 19. септембра 1999.
У главном исказу, прошле недеље, Ејбрамс је сведочио да је после прекида непријатељстава и доласка Кфора на Косово, "на десетине хиљада Срба било протерано или је отишло" и да су Срби и Роми су били отимани, притварани, злостављани и убијани.
Извештај ХРВ о том насиљу, Ејбрамс је, како је рекао, у августу 1999. предао Тачију, тадашњем косовском премијеру, али је Тачи злодела приписао појединцима тврдећи да "свако може обући униформу ОВК и починити злочин".
"Рекао ми је да није политика ОВК да чини или одобрава те злочине. Ја се с тим нисам сложио", изјавио је Ејбрамс минуле седмице.
Ејбрамс је рекао да Тачијева влада, после њиховог сусрета, није реаговала на оптужбе изнете у извештају ХРВ.
Током данашњег унакрсног испитивања, Ејбрамс је потврдио сугестије браниоца Грега Кихоа (Кихое) да је Тачи "осудио злочине", попут убиства српских жетелаца у селу Старо Грацко, и позивао Србе да не одлазе.
"Кфор и Унмик нису могли да контролишу ситуацију у лето 1999", сугерисао је даље Тачијев адвокат, а Ејбрамс је прихватио да "Кфор и УН нису били припремљени да делују као цивилна полиција".
Браниоци Тачија и Весељија испитивали су сведока и о Тањуговим новинарима Небојши Радошевићу и Владимиру Добричићу, које је ОВК отела у октобру 1998. под сумњом да су "шпијуни".
Заступници одбране тврдили су да је Добричић претходно "био умешан у ратне злочине у Хрватској" и да је то могло оправдати сумњу ОВК.
Ејбрамс је одговорио да те оптужбе није знао у време догађаја, али да је ХРВ критиковао поступање ОВК према новинарима које је било у супротности са међународним хуманитарним правом.
У главном исказу, Ејбрамс је прошле недеље рекао да су га Тачи и Фатмир Љимај (Лимај), током сусрета 10. новембра 1998, известили да је Радошевићу и Добричићу "судјено, да им је изречена пресуда и да ће бити ослободјени кад издрже казну" од 60 дана затвора.
"Питали смо Тачија и Љимаја о суђењу...да ли су оптужени имали адвокате и право на жалбу. Они су одговорили да новинари нису имали браниоце и да нису присуствовали суђењу. Тражили смо да их видимо, али су Тачи и Љимај то одбили из разлога војне безбедности", описао је Ејбрамс састанак.
Представници ХРВ су водјама ОВК тада рекли и да наводно суђење није било по медјународним стандардима и да би новинари стога требало да буду ослобођени.
Тачи и Љимај су "одговорили да је то ствар независног правосуђа и да се они не могу мешати јер би то нарушило кредибилитет ОВК", изјавио је Ејбрамс.
Радошевића и Добричића, ОВК је ослободила 28. новембра 1998.
После сведочења Ејбрамса, тужиоци су наставили доказни поступак исказом заштићеног сведока 3827 који је био затворен за јавност.
Судјење Тачију, Весељију и саоптуженима Реџепу Сељимију (Рексхеп) и Јакупу Краснићију (Красниqи) биће настављено сутра.
У 10 тачака Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Та злодела почињена су, по оптужници, у четрдесетак притвореничких центара ОВК на Косову и у два притвора у северној Албанији.
Кривична дела из оптужнице квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке као ратни злочини.
За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност.
По оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.
Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала противницима - Србима, Ромима и Албанцима проглашеним за "издајнике", "шпијуне" и "колаборанте" са српским властима.
Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља (Сила), Љах Брахимај (Лахи), Фатмир Љимај (Лимај), Сујелман Сељими (Силејман), Рустем Мустафа (Ррустем), Шукри Буја (Схукри), Љатиф Гаши (Латиф Гасхи) и Сабит Геци.
Оптужени су, у време обухваћено оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портарол.
У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министа за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портарол.
Сви оптужени, који су ухапшени на Косову 4. и 5. новембра 2020., у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра те године, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.
Тачи и саоптужени су од хапшења у судском притвору у Схевенингену (Сцхевенинген), а суд је више пута одбио њихов захтев да буду привремено ослобођени.
(Бета, 11.09.2023)
