Због критике рата у Украјини руске власти казниле председника организације добитнице Нобела

Заговорник људских права Олег Орлов (70) кажњен је у среду у Русији са око 2.400 евра због критиковања рата у Украјини што је најновији такав случај у немилосрдном обрачуну Мскве с активистима, независним новинарима и опозиционим личностима.

Орлов, копредседник групе за људска права "Меморијал" добитнице Нобелове награде за мир, осуђен је због јавне "дискредитације" руске војске објавом на Фејсбуку у којој је осудио инвазију на Украјину.

Закон усвојен убрзо пошто је Кремљ послао трупе преко границе, прогласио је то кривичним делом ако се понови у року од годину дана, а Орлов је двапут кажњаван због антиратних протеста пре него што је добио кривичну пријаву.

Московски суд је почео да тај случај разматра у марту, а Орлов се суочио са до пет година затвора ако буде проглашен кривим. У завршној речи у среду, међутим, тужилаштво је затражило од суда да му изрекне казну од 250.000 рубаља (око 2.400 евра).

"Хвала Богу!" одахнула је супруга Орлова када је то чула у суду, наводи руска новинска агенција Медијазона.

Неколико сати касније, судија је донео пресуду и наложио Орлову да плати још нижу казну — 150.000 рубаља (око 1.445 евра).

"Меморијал", једна од најстаријих и најпознатијих руских организација за људска права, добила је Нобелову награду за мир 2022. заједно са затвореним белоруским активистом Алешом Бјајатским и украјинском организацијом "Центар за грађанске слободе".

"Меморијал" је основан још у Совјетском Савезу 1987. ради сец́ања на жртве репресије Комунистичке партије. Та организација је наставила да прикупља информације о кршењу људских права и прати судбину политичких затвореника у Русији, а последњих година је на удару Кремља.

Та група је проглашена "страним агентом", што је ознака која доноси додатну контролу владе и носи јаке пежоративне конотације. Током година наложено јој је да плати огромне новчане казне за наводно кршење закона о "страном агенту".

Врховни суд Русије наредио је затварање "Меморијала" у децембру 2021. године што је изазвало негодовање у земљи и иностранству.

"Меморијал" и његове присталице назвали су суђење Орлову политички мотивисаним. У његовом тиму за одбрану био је Дмитриј Муратов, главни уредник независног листа "Новаја Газета" и добитник Нобелове награде за мир 2021.

Обрац́ајуц́и се суду у среду, Орлов је одбацио оптужбе и истакао да "не жали" што је говорио против рата. Казну коју је тужилаштво тражило назвао је "изузетно блажом" у поређењу са дугогодишњим затворским казнама изреченим другим активистима и опозиционарима, и "малом ценом за изношење става за који верујем да је истинит".

После изрицања пресуде напустио је судницу уз аплаудирање својих присталица. Орлов је обец́ао да ц́е се жалити на "меку, али незакониту и неправедну" казну и позвао своје присталице да не забораве на политичке затворенике који године морају да проводе иза решетака.

После инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, Кремљ је удвостручио сузбијање неслагања, усвајајуц́и законе који ефективно забрањују сваку критику онога што инсистира да назива својом "специјалном војном операцијом".

Од тада се скоро 8.000 Руса суочило са прекршајним пријавама, а преко 700 с кривичним због говора или протеста против рата, каже групе за људска права и правну помоц́ "ОВД Инфо".

Власти су нови закон искористиле да циљају на опозиционе личности, активисте за људска права и независне медије. Врхунски критичари осуђени су на дуге затворске казне, групе за људска права принуђене су да зауставе рад, независни новински сајтови су блокирани, а независни новинари су напустили земљу плашец́и се кривичног гоњења.

Многи од тих прогнаника су осуђени на затворске казне у одсуству. Размере таквих процеса су без преседана у постсовјетској Русији.

(Бета, 11.10.2023)