Marti Ahtisari: Preminuo bivši finski predsednik i tvorac plana za rešenje statusa Kosova
Bivši finski predsednik je marta 2007, kao specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija izneo predlog za rešenje statusa Kosova koji je bio osnova za jednoglasno proglašenje nezavisnosti naredne godine.
Bivši finski predsednik, dobitnik Nobelove nagrade za mir i specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Kosovo, Marti Oiva Kalevi Ahtisari, preminuo je u 87. godini života u Helsinkiju, saopšteno je iz kancelarije predsednika Finske.
„Marti Ahtisari je verovao u čovečanstvo, civilizaciju i dobrotu, i živeo je velikim, značajnim životom. Bio je predsednik u vreme promena, koji je uveo Finsku u globalnu EU eru", izjavio je finski predsednik Sauli Niniste.
Ahtisari je bio predsednik Finske u periodu od 1994. do 2000. godine, dok je prethodno obavljao niz značajnih funkcija u Ministarstvu spoljnih poslova ove severnoevropske zemlje i pri Ujedinjenim nacijama (UN).
Marta 2007, kao specijalni izaslanik UN-a izneo je Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova, dokument poznatiji i kao Ahtisarijev plan, koji je nizom ponuđenih mera trebalo da omogući prevazilaženje višedecenijeskog problema između Srba i Albanaca na ovom prostoru.
Zvanični Beograd nikada nije prihvatio ovaj plan, dok je za Kosovo on bio osnova za jednostrano proglašenje nezavisnosti koje je objavljeno 17. februara 2008.
- Šta je ostalo od Ahtisarijevog plana na Kosovu
- Finska ušla u NATO, granica Rusije i vojne alijanse udvostručena
- Nobelova nagrada za mir zatočenoj iranskoj aktivistkinji za ljudska prava
Iste godine, finski diplomata je dobio Nobelovu nagradu za mir.
„Svi konflikti se mogu rešiti, nema izgovora da se dozvole da traju unedogled", izjavio je nakon dodele priznanja.
Ahtisari će biti ispraćen uz državne počasti, a datum sahrane biće naknadno objavljen.
Ahtisarijev plan za Kosovo
Ime finskog diplomate svakako će na ovim prostorima ostati upamćeno po Sveobuhvatnom predlogu za rešenje statusa Kosova, poznatijem kao Ahtisarijev plan, iznetom u prvoj polovini 2007.
Ovaj dokument sadrži čitav niz odredbi, članova i aneksa koji se tiču ustavnih, pravosudnih, imovinskih, bezbednosnih i drugih mera kojima bi se regulisao status Kosova.
Njime je, između ostalog, predviđena široka autonomija za srpske opštine, i takozvana nadzirana nezavisnost za Kosovo.
Ahtisarijev plan se pominje i u Deklaraciji o nezavisnosti koju je Skupština Kosova usvojila 17. februara 2008. godine, čime je Priština jednostrano proglasila odvajanje od Srbije.
Sporazum je nastavio da živi unutar kosovskog Ustava i njegovih zakona.
Pored raznih članova, mera i odredbi, na šezdesetak strana ovog dokumenta navode se i 12 aneksa koji se takođe odnose na prava zajednica i njihovih pripadnika, osnivanje novih opština, pravosudni sistem, spoljni dug, bezbednost, međunarodno vojno i civilno prisustvo.
Tako su, na primer, Aneksom I regulisane ustavne odredbe i prema njegovom članu 3 - Srbi imaju deset zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova.
Ta odredba je i danas na snazi.
U Rešenju takođe piše da Ustav mora da obezbedi učešće Srba u Vladi Kosova.
Srbija nikada nije prihvatila ovaj plan.
Od ambasadora, preko finskog predsednika, do laureata Nobela za mir
Rođen je u tadašnjem finskom, a današnjem ruskom gradu Viborgu, 23. juna 1937.
Pre nego što je 1965. postao deo Ministarstva spoljnih poslova Finske i otisnuo se u diplomatske vode, Ahtisari se školovao za nastavnika.
U inostranstvu je proveo 20 godina, prvo kao ambasador u Tanzaniji i izaslanik u Zambiji, Somaliji i Mozambiku, a zatim na važnim funkcijama pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku.
Tokom duge karijere, Ahtisari je stekao reputaciju diplomate sposobnog da se nosi sa najtežim problemima, učestvujući u rešavanju mirovnih sporazuma širom sveta.
Ahtisari je odigrao značajnu ulogu u pregovorima koji su doveli do nezavisnosti Namibije od južnoafričke vladavine 1990, koje je ocenio kao „apsolutno najvažnije (dostignuće) jer je dugo trajalo".
Petnaest godina kasnije je učestovao i u mirovnom sporazumu između Indonezije i pobunjenika u provinciji Aćeh, čime je okončan trodecenijski sukob u kome je poginulo 15.000 ljudi.
Za specijalnog savetnika generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju imenovan je 1993, ali je već naredne godine izabran za predsednika Finske na listi socijaldemokrata.
Na toj funkciji je ostao do 2000.
Sa tog mesta, delujući kao neutralni posrednik, pomogao je da se Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Jugoslavije, krajem proleća 1999. ubedi da prihvati uslove NATO pakta za okončanje rata na Kosovu.
Po završetku mandata osnovao je Crisis Management Initiative - CMI (Inicijativu za upravljanje krizama - IUK), nezavisnu nevladinu organizaciju, danas poznatiju kao IUK - Mirovna fondacija Martija Ahtisarija.
„Marti Ahtisari se može smatrati najuspešnijim mirovnim posrednikom svih vremena. Skoro četiri decenije naporno je radio na sprečavanju i rešavanju sukoba širom sveta", saošteno je na sajtu ove organizacije, povodom smrti njenog predsednika.
Iako je napustio finsku politiku, nastavio je angažman na međunarodnom nivou, u različitim mirovnim procesima, pa je tako, na primer, 2001. bio nezavisni inspektor za oružje u Severnoj Irskoj.
Održavao je jake veze i sa UN-om, te je leta 2003. sprovodio istragu o njihovoj bezbednosti posle razornog napada automobilom bombom na sedište ove organizacije u Bagdadu leta 2003.
Četiri godine kasnije generalni sekretar UN-a, Kofi Anan, imenovao ga je za specijalnog izaslanika za pregovore o budućem statusu Kosova.
Kao priznanje za njegov rad na rešavanju međunarodnih sukoba Ahtisari je 2008. dobio Nobelovu nagradu za mir.
Iz javnosti se potpuno povukao septembra 2021, pošto mu je dijagnostifikovana Alchajmerova bolest.
Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.16.2023)
Tragedije u Beogradu, godinu dana kasnije: Ni zagrljaja, ni odgovornosti, ni promena u društvu
„Buđenje“: Obeležavanje godišnjice masovnog ubistva u školi Vladislav Ribnikar u Beogradu
