MURAL SLAVICE UROŠEVIĆ SLAJE U DOMU OMLADINE: Njen smeh je ruganje vremenu

I, zaista, niko nije rekao neistinu. Svi smo mi - njeni rođaci, njeni prijatelji, njena deca iz pomenutih glumačkih „radionica”, pa i većina starijih Kragujevčana, mogli reći to isto: „Moja Slaja“. Isto tako sam sigurna da bi većina ljudi koja je Slaju poznavala rekla da je ona bila toliko sebi svojstvena i da nisu u životu upoznali mnogo takvih ljudi. Imala je svoj stil oblačenja, svoju pesmu, svoj način plesa, svoju Tašu, svoju Teru, svog Uroša, svoju „francusku