Избори у Србији 2023: Зашто се сумња у бирачки списак пред свако гласање

Нови избори у Србији, стара тема.

Попис из 2022. године показао је да у Србији живи око 5,1 милиона пунолетних грађана, док је у бирачком списку исте године било уписано око 6,5 милиона људи са правом гласа.

Разлика од око 1,4 милиона поново је отворила питање тачности бирачког списка.

И то је само једна од дилема која велом тајне обавија ово наизглед једноставно, процедурално предизборно питање: да ли су на списку и људи који су се одавно одселили из земље или преминули, има ли дуплих бирача и да ли се поједини гласачи фиктивно селе како би гласали у другим општинама.

„Проблем бирачког списка у Србији више је проблем социјално-психолошке природе, односно поверења, него фактичких изазова који одатле могу да проистекну из недовољно тачних података&qуот;, каже Бојан Клачар, програмски директор Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСид), за ББЦ на српском.

• Незнани подстанари и непознати суседи - стална мука бирачког списка у Србији
• Како су изгледали избори пре 100 година и да ли се променила политичка култура на Балкану
• Расписани избори у Србији: За шта се гласа и ко може да бира, а ко да буде изабран
• Ко је ко на листама за изборе за Скупштину Србије

Из Министарства државне управе и локалне самоуправе, задуженог за вођење бирачког списка, за ББЦ на српском објашњавају да су од 2012. године урадили низ ствари како би евиденција бирача била тачна.

Истовремено Министарство унутрашњих послова објавило је податке о броју пријава пребивалишта у Београду по годинама како би се, наводе, „онемогућиле нетачне и злонамерне информације у вези са пријавом пребивалишта&qуот;.

Зато, кажу, сматрају да је „бирачки списак данас често ажурнији од грађана&qуот;.

Невладине организације, међутим, истичу да је немогуће рећи колико су бирачки спискови тачни без провере постојеће евиденције.

„Без ревизије, нико не може да вам каже колико је тачан бирачки списак&qуот;, каже Раша Недељков, програмски директор Црте, организације која прати изборе, за ББЦ.

Таква провера, која се нашла и међу препорукама међународних организација, почела је пре четири године, али није доведена до краја по првобитној замисли.

Србија, међутим, није једина земља у којој се доводи у питање тачност бирачког списка.

Слична ситуација је и региону, а разлог за то је, како објашњава Деспот Ковачевић, доцент на Факултету политичких наука, немогућност државне управе да испрати одласке грађана у иностранство.

Зашто има разлика у бројевима пописа и гласача?

У бирачком списку 2022. године било је око 1,4 милиона више бирача него пунолетних становника на попису исте године.

Републички завод за статистику раније је објавио да се подаци за попис и бирачки списак прикупљају на различите начине и да се зато не могу поредити.

Док је попис обухватио грађане Србије који живе у земљи, у бирачком списку су сви који имају право гласа, дакле и они који живе у иностранству, са испуњеним условима за гласање.

Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија, каже да се из бирачког списка не исписују они који оду из земље.

„Људи који нису фактички у Србији и даље су у бирачком списку.

„У томе нема ничег незаконитог јер они и даље имају бирачко право и хипотетички би могли да се појаве на бирачком месту где су пријављени, иако можда годинама живе у иностранству&qуот;, каже Ненадић.

Српски држављани могу да гласају у иностранству ако се пријаве на време.

На претходним изборима 2022. године, у бирачке спискове у иностранству било је уписано 39.777 бирача, држављана Србије, што је био највећи број од 2004. године.

Да ли су у бирачком списку и преминули?

Не би требало, али може да се догоди.

Министарство државне управе и локалне самоуправе објашњава да су од 2019. године матичне књиге повезане са бирачким списком.

„Податак о преминулој особи надлежни матичар доставља референту за ажурирање бирачког списка.

„Иста је процедура и у случају промене презимена, тако да је бирачки списак данас често ажурнији од грађана јер се промена одмах уноси у бирачки списак, док се лични документи грађана, попут личне карте, мењају тек по њиховом захтеву&qуот;, тврде из Министарства.

Ипак, медији у Србији известили су о случајевима када су у бирачком списку остајали и преминули.

То се десило у Ужицу ове године, када је становници овог града на западу Србије стигло решење да је њен син, који је преминуо 2005, ове године уписан у бирачки списак.

Из ужичке Градске управе објаснили су да је реч о „бирократском пропусту&qуот;.

Да ли у бирачком списку има 'дуплих бирача'?

Не би требало.

Министарство наводи и да контролише пријаве грађана за гласање у иностранству од 2020. године, што значи да ако бирач оствари право да гласа ван земље, он се неће наћи и на бирачком месту где је уписан по пребивалишту.

Тако, тврде, не може да буде дуплирања.

Дуплирање је немогуће и када се мења пребивалиште, кажу они.

Из Министарства наводе да када „грађанин промени пребивалиште, тај податак се у року од 24 часа мења у бирачком списку&qуот;, што значи да се старо пребивалиште брише.

Садашњи јединствени бирачки списак направљен је усвајањем закона 2009, који је ступио на снагу две године касније.

До тада, Србија није имала јединствен бирачки списак, већ су базе вођене на нивоу јединица локалне самоуправе, објашњава Бојан Клачар из ЦеСид-а.

„Сређивања базе био је мукотрпан процес јер су се у њему били и људи који су одавно умрли и са дуплим Јединственим матичним бројевима (ЈМБГ).

„Тај процес вероватно није доведен до идеалног стања које би подразумевало да у бирачком списку немате ниједно умрло лице или особу са нетачним ЈМБГ бројем&qуот;, каже Клачар.

Да ли у бирачком списку има 'фантомских гласача'?

'Фантомски гласачи' су гласачи који фиктивно мењају пребивалиште како би могли да учествују на изборима.

Они су посебно били тема пред изборе у Београду тема избора 2022. године, о чему је писао и ББЦ на српском.

Представници власти одбацују да такви гласачи постоје.

Немања Ненадић истиче да, када се говори о могућим манипулацијама, највећи проблем је „то што не постоји законско ограничење да исто лице, у оквиру истог изборног циклуса, гласа више пута на локалним изборима&qуот;.

„Хипотетички, становник Ниша могао би да се пресели у Београд и гласа на београдским изборима 17. децембра, а потом се врати у Ниш и гласа на локалним изборима на пролеће у том граду&qуот;, каже Ненадић.

Наглашава да у томе не би било ничег незаконитог, а нису искључене ни реалне ситуације да „особа у децембру живи у једном, а у мају у другом граду&qуот;.

„Ипак, непостојање законског ограничења када је реч о гласању у истом циклусу у оквиру локалних избора стимулисаће можда неке странке да организују фиктивно пресељење присталица&qуот;, каже Ненадић.

ББЦ није могао независно да потврди да је таквих случајева било.

Одговарајући на питање о већем броју бирача који пријављују пребивалишта у Београду него што би се очекивало у нормалним околностима, из Министарства државне управе кажу „да немају сазнања да има већих одступања у односу на број бирача у Београду&qуот;.

Министарство унутрашњих послова објавило је податке о становницима који су пријавили пребивалиште у Београду у последње 23 године.

Ти подаци показују да је просечно бележено 30.816 пријава у Београду годишње у последњих десет година односно од 2012.

У 2023. до октобра је пријављено 29.374 људи.

Ревизија бирачког (ни)је потребна

Због бројних дилема у вези са прецизношћу бирачког списка, невладине организације сматрају да је потребна ревизија евиденције бирача.

Уједно је то и једна од препорука коју је канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) упутила Србији пре више од десет година.

Раша Недељков, програмски директор организације Црте, објашњава да је овај процес почео 2019. године, када је формирана радна група састављене од професора, представника цивилног сектора и међународних организација.

Група је израдила методологију како би се утврдило колико је у бирачком списку преминулих, колико је гласача у иностранству, да ли има људи са истим личним подацима и да ли има гомилања гласача на истој адреси.

Из Министарства државне управе кажу да до ревизије није дошло због законских ограничења у приступању подацима о личности, као и мишљења Повереника за заштиту података о личности.

Недељков каже да је Закон о заштити података о личности искоришћен само као „изговор&qуот;, а да је цео процес стао „јер више није постојала политичка воља да поступак буде завршен&qуот;.

Бојан Клачар, који је такође био члан радне групе, каже да постоје начини да се уради верификација бирачког списка иза које би стала држава, а да то не угрози Закон.

„Верификација не би променила чињеницу да постоје разлике између броја људи који су уписани у бирачки списак и реалног броја људи који живе у Србији.

„Међутим, верификацијом би биле одагнате сумње уочи сваких избора око тога како и на који начин је ажуриран бирачки списак&qуот;, каже Клачар.

Додаје и да тај процес није једноставан и да се са њим закаснило не само за ове, већ и за пролећне локалне изборе следеће године.

„Такав поступак најбоље је урадити између два изборна циклуса, када је атмосфера мирнија&qуот;, сматра он.

Из Министарства државне управе и локалне самоуправе тврде да је препорука ОДИХР-а о тачности бирачког списка већ спроведена „на законит начин&qуот;.

Они подсећају да путем Портала еУправа сви грађани, независно да ли живе у земљи или у иностранству, могу да провере податке који се о њима воде у Јединственом бирачком списку или поднесу захтев за упис.

Исту могућност имају и у јединицама локалне самоуправе.

Из Министарства кажу и да управна инспекција надзире примену Закона о јединственом бирачком списку.

Од 2012. године до данас спроведено је близу 2.700 инспекцијских надзора, додају.

Како да проверите бирачки списак?

Гласачи могу да провере да ли су у бирачком списку на владином сајту уношењем ЈМБГ-а и броја личне карте или пасоша.

У случају да примете грешку, бирачи могу да упуте захтев да се исправи.

До закључења бирачког списка, промене у списку врши општинска или градска управа, а од закључења до 72 часа пре дана избора за то је надлежно Министарство државне управе и локалне самоуправе, наводи се о Закону о јединственом бирачком списку.

У региону исти проблеми

Сумње у ажурност бирачких спискова не појављују се само у Србији, већ и у земљама региона.

Тако је на председничким изборима 19. марта 2023. године у Црној Гори право гласа имало 543.175 људи, док је према проценама Завода за статистику у тој балканској држави тада живело 618.000 становника.

То значи да скоро 87 одсто грађана има право гласа, док је европски просек око 70 одсто.

Званични подаци из Хрватске показују сличне проблеме, пошто по попису држава има 3,2 милиона пунолетних грађана с пребивалиштем у земљи, док је у Регистру бирача 3,7 милиона људи.

„Ти различити бројеви нису нужно нарушавање самог демократског процеса и не воде нужно до манипулације на изборима, али показује да државна управа не може да испрати кретања становништва&qуот;, каже Деспот Ковачевић, доцент на Факултету политичких наука у Београду, за ББЦ на српском.

Као посебан проблем наводи то што нема великог одзива људи који гласају у иностранству, иако доприносе приходима матичних земаља.

„Они не гласају и из објективних разлога, на пример гласачко место је удаљено, али и зато што им изборни процес није представљен на прави начин.

„Задатак институција треба да буде да раде на учешћа грађана који се исељавају&qуот;, закључује.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.22.2023)