Филм и Холивуд: Зашто је Стивен Спилберг сматрао да је Парк из доба јуре „Ајкула на копну“

Једанаестог јуна 1993. године, Холивуд је био заувек промењен.

У америчким биоскопима приказан је Парк из доба јуре, а његов утицај на америчке биоскопе осећа се и дан-данас - од студија који су се тукли ко ће откупити права за роман Мајкла Крајтона из 1990. године о забавном парку пуном генетски реконструисаних диносауруса, до маркетиншке стратегије и масовног пуштања у биоскопе који су помогли да у то време постане филм са највећом зарадом на благајнама свих времена.

Не заборавимо ни његову инвентивну употребу визуелних ефеката.

Можда најважније од свега, међутим, Парк из доба јуре је невероватно достигнуће у стварању филмског блокбастера.

Што и није неко велико изненађење будући да га је снимио Стивен Спилберг, човек који је пионир овог жанра, са филмовима као што су Ајкула, Отимачи изгубљеног ковчега и Е.Т. ванземаљац.

„Парк из доба Јуре је типичан Спилберг&qуот;, каже Сузан Голдман Рубин, ауторка књиге Стивен Спилберг: Луд за филмовима.

„То је филм какав би он желео да је гледао док је био дете.&qуот;

• Џек Николсон - вечни сјај холивудског бунтовника
• Четири чувене грешке у филмовима Парк из доба јуре
• Стивен Спилберг: Кајем се због филма Чељуст, допринео је десетковању броја ајкула

Због чега је још веће изненађење што је, поред тога што је вратоломна мешавина научнофантастичног, акционог и авантуристичког филма, Парк из доба јуре практично хорор.

За многе гледаоце одређеног узраста, Парк из доба јуре био је најстрашније и најтрауматичније филмско искуство њиховог детињства.

Од самог старта, у уводној секвенци Парк из доба јуре приказује наизглед заробљену рапторку која паметно помера кавез да би убила једног од својих тамничара.

Публика затим добија прилику да види т-рекса како у једном залогају поједе „крвожедног адвоката&qуот; на ве-це шољи, док се раптори хране кравом, преваре искусног ловца Роберта Малдуна пре него што му поједу лице и у различитим тренуцима буду све ближи томе да смажу двоје деце.

А ту је и откинута рука господина Арнолда (Семјуел Л. Џексон).

Сејање страха

„Парк из доба јуре дефинитивно садржи елементе хорора. Студенти ми увек кажу да су га гледали као деца и да су се укочили од страха&qуот;, каже Џејмс Кендрик, професор филма и дигиталних медија на универзитету Бејлор и аутор књиге Блаженство: Преиспитивање филмова Стивена Спилберга.

То је карактеристика која се провлачи кроз читаву Спилбергову каријеру, инсистира он.

„У лето 1984. године, премијерно приказивање филмова Индијана Џонс и уклети храм и Гремлини - режирао је први а продуцирао други - довело је до стварања старосне класификације ПГ-13.

Изазвао је контроверзу и са Ајкулом. Тај филм је био пуштен са специјалним додатком уз старосну класификацију, јер је публика мислила да ће бити сувише страшан за малу децу. Он је одувек снимао страшне филмове који су били приступачни малој деци.&qуот;

То је један од разлога зашто је Спилбергу првобитно понуђено да адаптира Парк из доба јуре.

Чак је и он запазио сличности између Крајтоновог романа и његовог филмског класика из 1975. године Ајкула.

Оба говоре о створењима која праве хаос људима и човековој ароганцији кад је у питању излажење на крај с њима и природом, док се у оба филма атмосфера испрва гради споро, али постепено постаје све напетија да би експлодирала у спектакуларној завршној секвенци препуној насиља и смрти.

Испрва су те везе навеле Спилберга да помисли да не би требало да га сними.

„Спилберг се колебао око снимања Парка из доба јуре. Звао га је Ајкула на копну&qуот;, присећа се Џозеф Мекбрајд, који је написао књигу Стивен Спилберг: Биографија.

На крају је ипак одлучио да се ухвати у коштац са Парком из доба јуре јер му је омогућио „другачији сет физичких карактеристика за игру&qуот;, каже Мекбрајд.

„Управо је то део тајне филма. Он функционише истовремено и на физичком и на висцералном плану.&qуот;

Паралеле између Ајкуле и Парка из доба јуре очигледније су у њиховим уводним секвенцама.

„У обе вам он даје само наговештаје ајкуле и велоцираптора&qуот;, каже Кендрик.&qуот;

„Ви их чујете, видите како им сијају очи, видите како се сандук помера. Као да вас чика онако као што је то радио у Ајкули, кад вам је показао пераје. Он приказује напад на људе, али не и шта их то напада.&qуот;

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Хичкоковска напетост

Кад је у питању најславнија сцена у Парку из доба јуре, Спилберг проводи једнаку количину времена појачавајући напетост као и на т-рекса који покушава да извуче Тима (Џозеф Мацело) и Лекс Марфи (Аријана Ричардс) из њиховог џипа да би их појео.

Не само да видимо да је искључена струја на огради која је држала т-рекса заточеног, већ нестане и коза, а најславније од свега, вода почиње да подрхтава у чаши док се т-рекс приближава побегавши из обора.

„Он гради страх скоро као Алфред Хичкок&qуот;, истиче Рубин.

„Ишчекивање је понекад горе од праве ствари. То Спилберг ради бриљантно. Он је гледао Хичкокове филмове док је радио као стажиста у Универзалу. Упио је јако много тога као сунђер.&qуот;

Али на Парк из доба јуре нису утицали само његов властити редитељски рад на Ајкули, или Хичкокови филмови као што су Птице и Север-Северозапад, већ и његова дугогодишња фасцинација научном фантастиком и филмовима о чудовиштима.

Рубин верује да је овај филм био још један Спилбергов покушај да „победи властите страхове тако што ће плашити друге&qуот;.

Током процеса писања књиге Стивен Спилберг: Луд за филмовима, Рубин се спријатељила са Спилберговом мајком Леом, која се отворила о Стивену као дечаку.

„Плашио се свега као дете&qуот;, објашњава Рубин.

„Плашио се воде, ветра, тамних облака. Имао би ноћне море сваку ноћ. Како би победио те страхове, причао је сестрама приче о духовима да би их преплашио.&qуот;

• Завирите иза кулиса - како публика мења холивудске хитове
• Зашто Холивуд избегава секс
• Карл Малден - дискретни холивудски херој српског порекла

Са Парком из доба јуре, Спилберг је наставио традицију употребе властитог страха за плашење деце и утицање на њих.

„Стручњаци тврде да деца најбоље реагују на страшне приче. Ако су урађене како треба, деца их прихватају и оне им помажу да постану отпорнија&qуот;, каже Мекбрајд.

То објашњава и зашто Спилбергови филмови редовно имају децу за главне јунаке или макар секвенцу из њихове визуре.

„Кад суочите децу са опасношћу, то одмах појачава филм и подиже његов улог&qуот;, каже Кенилворт.

„Зато што негде позади у глави ви увек помислите: 'Он неће убити дете… зар не?&qуот;

Проблем с тим је што Спилберг није оклевао да убије дванаестогодишњег дечака Алекса Кинтера у Ајкули.

Кенилворт верује да је то утицало на публику док је гледала Парк из доба јуре, јер се подсвесно сећала тога и мислила: „Можда ова деца и нису толико безбедна колико мислимо да јесу.&qуот;

Спилбергова способност да се беспрекорно креће између мрачнијег и веселијег материјала најбоље илуструје чињеница да је, истовремено док је ноћу радио на визуелним ефектима за Парк из доба Јуре, дању режирао Шиндлерову листу.

Драма смештена у период Другог светског рата о напорима бизнисмена Оскара Шиндлера да спасе Јевреје од нациста премијерно је приказан шест месеци после Парка из доба јуре и освојио седам Оскара, укључујући награду за најбољи филм и најбољу режију.

„Он је током читаве каријере имао опречне импулсе. Поседује забављачку страну, али и озбиљну страну. Увек је снимао и мрачне филмове и веселе филмове. То му је помагало да пронађе праву равнотежу. Изузетно је многостран&qуот;, каже Мекбрајд.

То је, међутим, имало и личну цену по њега.

Спилберг је био толико емоционално исцрпљен док је истовремено радио на ова два филма да је дошло до четворогодишње паузе до његовог следећег филма после Шиндлерове листе.

То је, сасвим случајно, био наставак Парка из доба јуре, Изгубљени свет из 1997. године.

Чак је и тај филм повезан са Ајкулом.

Након невероватног успеха Ајкуле, Спилбергу је понуђено да сними наставак, што је заправо био у искушењу да уради.

Студио, међутим, нису занимали његову предлози за наредни део, па је Спилберг одбио понуду.

„Дозволио је да други људи снимају наставке&qуот;, каже Мекбрајд.

„Али му после није било право јер су ти филмови били лоши. Био је заштитнички настројен према Парку из доба јуре, па је одлучио да сними Изгубљени свет.&qуот;

Изгубљени свет на благајнама није успео ни да добаци до претходника, док је критика истовремено била листом неблагонаклона према њему.

Четири накнадна дела у франшизи нису прошла много боље.

Такав је гениј Парка из доба јуре да ти недовољно добри наставци просто нису успели да укаљају његов статус.

Он се сада сматра филмом који је покренуо холивудску зависност од специјалних ефеката.

Због чега је још веће изненађење да у Парку из доба јуре постоје само 63 компјутерска специјална ефекта, а филм садржи свега шест минута ЦГИ-ја диносауруса.

Уместо тога, Спилберг је користио аниматроничке диносаурусе у природној величини које су направили Стен Винстон и његов тим, као и властито филмаџијско умеће, да зачара и опчини гледаоце.

„Парк из доба јуре је невероватан пример приказивања публици тачно онолико колико јој је потребно зарад постизања максималног ефекта&qуот;, истиче Кенилворт.

„Неки други режисер можда не би успео да се извуче некажњено са приказивањем толико мало диносауруса. Али због Спилберговог историјата људи су му веровали.&qуот;

Нажалост, кад је у питању употреба визуелних ефеката, савремени холивудски блокбастери нису следили Спилбергову филозофију „мање је више&qуот;.

„Многи модерни акциони филмови су чист хаос и ништа више&qуот;, каже Мекбрајд.

„Као што је рекао Скорсезе пре неколико година, супербрзи резови дезоријентишу гледаоца. То је атак на нашу свест током ког се слике само сударају једна са другом из свих углова и ви не знате где сте.

„Код Спилберга, ви увек знате где сте. Он верује у ликове и причу. Он зна да је то важно и шта је све битно.&qуот;

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.24.2023)