Чачанима лична карта не треба, по говору се познају

Чачак – Јабогме, он је басташан. Шино оног шалина у затиок, а веселник сврзаљ, па по оној алауџи, без џоке, завршио у чечвару. Наравно, нико више у чачанском крају не би све ове речи саставио у две реченице (које, отприлике, значе да је неко вешт ударио мангупа у потиљак, а тај несрећник, смотан, завршио у шибљу по невремену, без јакне), али би вероватно разумео значење сваке појединачно. Јер, осим што су препознатљиви по певљивом говору, Чачани имају