BBC vesti na srpskom

Пакистан и Иран: Ко је пакистанска екстремистичка група Џаиш ал Адл

ИИран је саопштио да је ове недеље лансирао пројектиле да би гађао базе у Пакистану које држи Џаиш ал Адл - „Војска правде и једнакости". Ево шта знамо о наоружаној екстремистичкој групи која се супротставља иранској влади.

BBC News 18.01.2024  |  Шумаила Џафери - ББЦ,

Скорашњи напади Ирана на екстремистичку групу Џаиш ал Адл пробудили су бојазан да ће се сукоб на Блиском истоку проширити ван региона.

Пакистанска влада је потврдила да је погинуло двоје деце, а да је још троје рањено.

Она је рекла да су скорашњи ракетни напади „потпуно неприхватљиви&qуот; и упозорио на одмазду „услед неиспровоцираног&qуот; нарушавања њеног ваздушног простора.

Иран тврди да Џаиш ал Адл, сунитска екстремистичка група активна на пакистанско-иранској граници, ужива подршку Америке и Израела.

Ова група је преузела одговорност за бројне нападе на иранске снаге безбедности у прошлости.

Упркос оштрим критикама Исламабада због овонедељног напада, аналитичари тврде да је Пакистан свестан да су улози високи и да ће се уздржати од тактике „око за око&qуот;.

Џаиш Ал Адл - „Војска правде&qуот;

Џаиш ал Адл или „Војска правде и једнакости&qуот;, оружана је екстремистичка група која се супротставља иранској влади.

Група описује себе као „бранитеља сунитских права&qуот; у иранској покрајини Систан-Балухестан.

Иран је 2009. године ухапсио Абдулмалека Ригија, шефа екстремистичке групе раније познате као Џундулах („Божји војници&qуот;), под оптужбом да је бомбардовао иранске снаге безбедности и био британски и амерички агент.

Он је погубљен вешањем 2010. године.

Мухамед Абаси, бивши пакистански дипломата у то време на дужности у Ирану, рекао је да је Пакистан одиграо важну улогу у Ригијевом хапшењу.

Америчке обавештајне службе тврде да је Џаиш ал Адл учествовао у неколико подметања експлозива и напада у Ирану, међу њима у нападу на бившег председника Махмуда Ахмадинеџада 2005. године.

Операције за које је Џаиш ал Алд преузео одговорност углавном су извођене у покрајини Систан-Белуџистан.

Зашто је Иран ударио на Пакистан?

mapa, pakistan, iran
ББЦ

Ракетни напад уследио је дан након што је Иранска револуционарна гарда испалила балистичке пројектиле на мете у Ираку и Сирији.

Потез је представљао изненађење за Пакистан, рекао је Мушахид Хусеин Сајед, бивши министар и стручњак за спољну политику.

„Према мојој анализи, ово изгледа као тајна операција њихове дубоке државе - Иранске револуционарне гарде - и мора се посматрати у ширем контексту&qуот;, изјавио је бивши министар.

Сајед је објаснио да је напад кршење билатералних споразума и међународних протокола и да се своди на подривање духа исламског јединства у време кад се, како каже, „спровод геноцид у Гази&qуот;.

Он је рекао да је, уместо да усмери незадовољство ка Израелу, Техеран у року од двадесет четири часа ударио на три муслиманске земље.

„Такво лицемерје и двоструки аршини заслужују оштру осуду&qуот;, додао је он.

Напетости између Пакистана и Ирана

Историјски гледано, пакистанско-ирански односи су имали неколико успона и падова.

Иран је био прва земља која је признала Пакистан као независну државу 1947. године и прихватила њену прву амбасаду у иностранству.

Обе земље су сарађивале током Хладног рата и биле су широко усклађене геополитички.

Током Индијско-пакистанског рата из 1965. године, оружаног сукоба између Пакистана и Индије који се водио од августа 1965. до септембра 1965, Техеран је подржао Исламабад.

Међутим, Иранска револуција из 1979. године и све већи утицај исламског облика Вахаби у Пакистану инспирисаног Саудијском Арабијом (до ког је довео сукоб у Авганистану) појачао је неповерење између Ирана и Пакистана.

Деведесетих, Иран је био оптуживан да охрабрује секташтво и продужене руке Шиита у Пакистану, док је током те деценије Техеран имао проблема са подршком Исламабада талибанској влади са седиштем у Кабулу.

Појачана сарадња Ирана са Индијом и стратешки савез Пакистана са Вашингтоном довели су до још већег размимоилажења.

Pakistan border
ЕПА
Иран и Пакистан годинама се међусобно оптужују да пружају подршку екстремистичким група које изводе нападе у њиховим пограничним областима

Кад је 2018. године Иран потписао споразум са Индијом за уступање контроле над делом иранске морске луке Чабахар Њу Делхију, Исламабад је био сумњичав по том питању.

Овај развој догађаја је протумачен у Пакистану као противмера Индије и Ирана ради смањења стратешке важности луке Гвадар, која је била најважнија тачка на Кинеско-пакистанском економском коридору.

Упркос овим падовима у односима, две земље никад нису учествовале у крупним споровима, али нису ни искористиле пуни потенцијал својих билатералних односа.

Према Архами Сидики, научној сарадници са Института за стратешке студије у Исламабаду, односи између две земље су на позитивној путањи од 2021. године.

Ипак, Пакистан надзире читаву ту ситуацију са опрезом.

„Он не сме да прави компромисе са територијалним интегритетом, али истовремено не жели да отвори нови фронт. Односи са Индијом и Авганистаном су напети. Исламабад не може да приушти да изгуби добру вољу још једног суседа&qуот;, рекла је Архама за ББЦ.

Икрам Сехгал, аналитичар одбрамбених питања, рекао је за ББЦ да је Пакистан успео да одржи релативно нормалне везе са Ираном.

Било је времена кад је одбијао да буде део „саудијског табора&qуот;, нарочито 2015. године кад је сунитска коалиција предвођена Саудијском Арабијом интервенисала у грађанском рату у Јемену, а Пакистан је одбио да буде део тога.

Пакистан је видео опасност у учешћу у секташком регионалном сукобу за који је сматрао да може да створи нове линије раздора у шиитској и сунитској популацији у земљи.

Међутим, скорашње зближавање Ирана и Саудијске Арабије смањило је такве притиске.

Сехгал верује да је Иран свестан да не може да започне нови сукоб са још једним суседом док учествује у неколико других регионалних сукоба.

Земља такође пати под америчким санкцијама.

Он сугерише да Пакистан треба да реагује против екстремистичких група и не дозволи да се његова територија користи за нападе на друге земље.

„Иран би такође требало да избегава такве катастрофалне акције. Они морају да комуницирају и да се координишу.

„У противном такви потези имају потенцијал да доведу регион на ивицу новог рата које њихови народи не могу да приуште&qуот;, закључује Сехгал.


Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.18.2024)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Свет, најновије вести »