Већи од Сенке (ин мемориам - Миодраг Јовановић Мекица)

У суштини је био добар. Миран, смеран, увек лепо дотеран, послушан. Једном речју, фин момак. С друге стране његова продуховљеност, довитљивост, сналажљивост, не увек добронамерна, његови несташлуци и понека глупост у ужем кругу су у супротности са добрим особинама. Но, све то га је чинило комплетним. То је био он, Микица. То му је име из милоште. Сви су га звали тако. Нико није и знао његово право име. У школи је био омиљен лик. Многи су га волели. Ретки су