Књижевност: НИН-ова награда Стеву Грабовцу за роман 'Послије забаве'
Најпрестижнија књижевна награда у Србији додељена је 70. пут.
Добитник НИН-ове награде за најбољи роман 2023. године је Стево Грабовац за дело Послије забаве, одлучио је петочлани жири.
„Овде на овом месту пре мене су седели многи књижевни дивови којима сам се ја, и као читалац и као човек, дивио.
„Мислим да нисам достојан да будем у њиховој фигуративној, не у физичкој, близини, али сам ипак ту и неизмерно ми је задовољство што јесам&qуот;, рекао је Стево Грабовац, овогодишњи лаурет једне од најпрестижнијих регионалних књижевних награда, за ББЦ на српском.
На конкурс за 70. НИН-ову награду укупно је стигло 188 романа, а у ужем избору, осим Грабовца, били су и: Песма о три света Владимира Пиштала, Пакрац Владана Матијевића, Аутосекција Срђана Срдића и У земљи Фрање Јосифа Љубомира Кораћевића.
Владан Матијевић добио је НИН-ову награду 2003. за дело Писац издалека, а Владимир Пишало 2008. за роман Тесла, портрет међу маскама.
За награђени роман гласали су чланови жирија Жарка Свирчев, Тамара Митровић и Виолета Стојменовић, док су за Пакрац Владана Матијевића гласали Милена Ђорђијевић и Горан Коруновић.
Стево Грабовац (Славонски Брод, 1978) објавио је до сада збирку песама Станица непостојећих возова 2007. године, а његов први роман Мулат албино комарац био је 2019. у најужем избору за НИН-ову награду.
Живи и ради у Бањалуци, главном граду Републике Српске, једном од два ентитета Босне и Херцеговине.
Грабовац има занимљиву животну причу - радио је разноразне послове, од зидарских, преко аутоперионице до супермаркета, испричао је у ранијем интервјуу за сајт Бука.
Да му ово признање изузетно значи потврдио је убрзо по проглашењу победника једне од најзначајнијих регионалних књижевних награда.
„Кад се почињу проглашавати финалисти од ужег према најужем кругу, ствара се одређена фама, малтене некаква навијачка атмосфера.
„Сама та чињеница говори колико је та награда битна&qуот;, додао је.
Грабовчев роман објавила је издавачка куће Имприматур, која је извела Стеву Грабовца на књижевну сцену.
Оснивача издавачке куће, 36-годишњег Бориса Максимовића, затекли смо у једном београдском ресторану где је увелико славио са аутором.
„Сувишно је да напомињем да смо пресрећни што је Стевин роман овенчан НИН-овом наградом. Ова књига то апсолутно заслужује.
„Кад освојиш најбитнију књижевну награду то је као талас који подиже све чамце и радујем се томе што ће и остали наши аутори добити већу видљивост.
„Веровали смо у Стеву од самог почетка и он је веровао у нас и ова награда долази као круна свега што смо урадили током претходних година&qуот;, рекао је Максимовић ББЦ на српском.
Имприматур је основан 2017. године у Бањалуци, а издавачка кућа је прошле године регистрована и у Београду.
„Дужност књижевности да обрати пажњу на зло&qуот;
Послије забаве је „роман о оцу, породици, пријатељству и одрастању&qуот;, али првенствено злу.
Злочин над ромском децом у околини Брода с почетка рата у Босни и Херцеговини 1992, један је од главних мотива самог дела.
„Изузетно је важно, не само о тим стварима, да се сад фокусирамо на ратну прошлост, не, али мислим да уопште о темама зла треба писати&qуот;, објашњава Грабовац.
Каже да је велики изазов истраживање зла, који некада може бити успешан, а некада не, што „зависи и од способности и могућности људи који се тиме баве&qуот;.
„Али како постоји та позитивна страна живота, тако постоји и та зла, тамна страна на коју морамо да обратимо пажњу.
„Мислим да је то дужност књижевности&qуот;, додаје.
Сам злочин у Броду је само „једно језгро&qуот; романа који има више сегмената.
А један је од њих је и кумовао имену самог издања.
„Кључна реч је овде послије, јер се роман бави реконструкцијом, враћа неке ствари које су се десиле, односно шта се десило након тих ствари&qуот;, објашњава Грабовац.
Назив дела и романа се „односи на догађај, обично окупљање, такозвани афтерпарти&qуот;.
„А знамо шта се дешава после забаве - следи мамурлук, тешко отрежњење, вероватно кајање, мука и мислим да је она заправо кључна у свему томе.
„Ово кажем симболички, не само на последице обичног мамурлука већ у неком ширем смислу&qуот;, закључује Грабовац у изјави за ББЦ.
Лауреати претходних година:
- НИН-ова награда Даници Вукићевић за роман „Унутрашње море“
- НИН-ова награда за 2021. годину роману „Деца&qуот; Милене Марковић
- НИН-ова награда: Роман године је „Пас и контрабас&qуот; Саше Илића
- Светислав Басара по други пут добитник НИН-ове награде
О НИН-овој награди
НИН-ова награда је књижевна награда критике за најбољи роман године.
Прив пут је додељена 1954. године, а добио ју је Добрица Ћосић за роман „Корени&qуот;.
Сматра се једном од најзначајнијих признања у књижевности.
Међу добитницима су Милош Црњански, Мирослав Крлежа, Меша Селимовић и Борислав Пекић.
Оскар Давичо је три пута добио награду, а два пута су награђени романи Добрице Ћосића, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басаре.
- Седам мање познатих детаља из биографије славног писца Меше Селимовића
- Данило Киш као „чувар изгубљених светова&qуот;
- Мирослав Крлежа, „ходајућа енциклопедија“, писац око чијих ставова се и данас ломе копља
- Како је виски спојио Черчила, Пекића и ББЦ
- Слободан Тишма за ББЦ: „Не смемо да постављамо никакве границе у уметности, ако нешто радимо, онда идемо до даске”
Досадашње доделе нису прошле без контроверзи и критика на рачун жирија.
Награда није додељена 1959, а као разлог је наведено да је пауза последица жеље за „стимулисањем квалитета&qуот;.
Данило Киш је вратио награду за роман „Пешчаник&qуот; из 1972, али тек 1978. усред полемике да је „Гробница за Бориса Давидовича&qуот; плагијат.
Исто је урадио и Милисав Савић 1991, када је изабран роман „Хлеб и страх&qуот;, револтиран текстом Момчила Селића који је објављен у недељнику НИН, а у којем су изнете негативне оцене Савићевог рада.
Сретен Угричић је изразио протест 2010. године, када је издавачка кућа Лагуна пријавила његов роман „Незнаном јунаку&qуот; за НИН-ову награду против његове воље.
Угричић је том приликом написао да НИН-ова награда део поретка који је „идеолошки армиран национализмом, традиционалистички, патријархалан, популистички, аутистичан и антипросветитељски&qуот;.
Повлачење из избора није неуобичајено - Радомир Константиновић је добио награду 1960. за роман „Излазак&qуот;, али је „Декартову смрт&qуот; повукао из конкуренције 1966.
Погледајте и видео: Пут старе књиге до новог читаоца
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.29.2024)
