“Хајмо, сад, буди ти папа Фрањо”: Шта данас може ватиканска дипломација?
Велике приче 26.02.2024 | Пише Драго Пилсел
Живо памтим улогу Католичке Цркве у спрјечавању рата између моје родне Аргентине и Чилеа. Сада, та иста успјешна дипломација забраздила је и мало јој је ракурса на располагању. Рат Русије и Украјине, таман када су односи Ватикана и Москве некако били кренули, и масакр у Гази, можда у временима када су односи Израела и Свете Столице били на врло ниској разини, два су велика изазова који папа Фрањо и његови сурадници заправо не знају ријешити
Пишем овај текст у суботу 24. фебруара, на другу годишњицу агресије Русије на Украјину и желио бих понудити један кутак гледања који није уобичајен, а то је кут ватиканске дипломације, некоћ врло моћне: што заиста јест, што доноси и што може чинити или чини Света Столица, њени први људи: папа Фрањо, државни тајник кардинал Пиетро Паролин, тајник за односе с државама надбискуп Паул Рицхард Галлагхер… Не само у вези рата у Украјини, гдје се међусобно убијају
