Медији: Хрватска значајно повећала плате у војсци, разлика у односу на Србију све већа

После одлуке Владе Хрватске да повећа плате у оружаним снагама у просеку за око 40 одсто, просечна примања за војничке чинове у нето износу у тој земљи износе око 1.150 евра, што је за око 67 одсто више у односу на примања у Војсци Србије (ВС), преноси данас портал Балканска безбедносна мрежа.

Уредбу о вредности коефицијента за плате у војсци, Влада Хрватске је недавно усвојила а како наводи портал Орбис, то је прва промена вредности на "горе" још од 2008. године, с тим што су 2013. године коефицијенти смањени за три одсто.

У том процесу хрватске власти су се водиле идејом да повећање буде обезбеђено за све припаднике војске, али пре свега да повећање обухвати оне који су до сада имали најниже плате.

Коефицијент војника, односно морнара хрватске војске повећан је тако да је нето плата увећана са 816 на 1.080 евра, док је примање позорника (први војнички чин, то јест разводник у Србији) повећано на 1.168 евра.

Хрватски разводник (највиши војнички чин у тој земљи - еквивалент десетара ВС) према новој Уредби имаће нето плату од 1.198 евра па професионални хрватски војници убудуће могу да рачунају на просечну плату од око 1.150 евра, односно негде око 135.000 динара што је за чак 460 евра или готово 67 одсто више него што прима просечан српски војник.

Према званичним подацима објављеним у Информатору на сајту Министарства одбране Србије, просечна плата међу професионалним војницима у ВС износи око 81.000 динара.

Ради се о подацима о просечној плати за октобар 2023. године, што је последња доступна табела у информатору на сајту Министарства одбране.

Плате се по чиновима крећу у распону од око 75.000 до 85.000 динара, иако доста тога зависи и од тога којој јединици војник припада јер нису иста примања у пешадијском батаљону, Гарди или 72. специјалној бригади, да ли учествује у мировној операцији, колико има стажа и да ли ради са основним или средњим образовањем.

Одлука Владе Хрватске мотивисана је настојањем да се популаризује војнички позив у тој земљи и што више војника задржи у војној служби. Тако је, осим повећања плата, одлучено и да се увећају дневнице у мировним и другим мисијама, подигне граница за одлазак у пензију са 45 на 50 година и да се покуша са популаризацијом војног позива уопште.

Иако је Хрватска од 2016. године повећала издвајања за војску за 122 одсто, чини се да то није било довољно јер се, као и у Србији, и у тој земљи размишља о могућности повратка опште војне обавезе.

Иако се ради о земљи чланици НАТО и Европске уније, која има потпуно други тип безбедносних изазова, искуства текућег рата у Украјини (а сасвим извесно и активности везане за војску у Србији), натерале су тамошње политичаре и војнике да размисле о обнови обавезе укинуте 2008. године.

Тако би, ако се остваре актуелне медијске најаве, у Хрватској могла поново бити уведена обавеза служења војног рока од почетка 2025. године, у трајању од три месеца.

Одлука о томе још није усвојена.

(Бета, 28.02.2024)