Izbori u Srbiji: Nepravilnosti koje su domaći i strani posmatrači videli tokom glasanja, šta piše u izveštaju ODIHR

Tvrdnje da je bilo „kupovine glasova", „organizovanog dovođenja birača" i drugih neregularnosti tokom izbornog procesa obeležile su ono što bi trebalo da bude praznik demokratije - glasanje 17. decembra u Srbiji.

O tome se govori i u izveštaju Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), objavljenom dva i po meseca posle održavanja izbora.

Ova organizacija je navela da „ostaje nekoliko važnih pitanja koja se odnose na obezbeđivanje jednakih uslova, mera za sprečavanje zloupotrebe javnih funkcija i državnih resursa, razdvajanja zvaničnih funkcija i aktivnosti kampanje, i efikasnih mehanizama za sprečavanje zastrašivanja i pritiska na birače, poput kupovine glasova".

Zbog sumnji da je bilo primanja mita i paralelnog glasanja, bilo je posla i za tpravosuđe, a Više javno tužilaštvo je naložilo dalje istrage za pojedinačne slučajeve.

Dok je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, više puta izjavio da su izbori bili „najčistiji i najpošteniji dosad", opozicioni blok Srbija protiv nasilja je organizovao proteste i tražio međunarodnu istragu o procesu glasanja.

Po objavljivanju izveštaja ODIHR, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da je njime „stavljena tačka na priču o krađi izbora".

• Zašto se pred svake izbore u Srbiji sumnja u birački spisak
• Kako se mogu poništiti izbori u Srbiji
• Ko posmatra izbore u Srbiji
• Da li je Srbiji potreban novi Felipe Gonzales da reši postizbornu krizu

BBC je pripremio spisak najupečatljivijih zabeleženih sumnji u izveštajima domaćih i stranih posmatrača.

Šta je zaključio ODIHR?

„Celokupnu prigušenu kampanju, u kojoj je dominirao aktuelni predsednik, karakterisale su zaoštrena polarizacija, agresivna retorika, lična diskreditacija, verbalno zlostavljanje i zapaljivi rečnik", navodi se u izveštaju ODIHR-a.

Iako su sloboda izražavanja i okupljanja uglavnom poštovane u kampanji, „slučajevi pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa i šeme za podsticanje birača izazvali su zabrinutost da li je mogao da napravi izbor bez nepotrebnog pritiska".

„Ove prakse, pored pojedinih izazova da opozicija ima pristup u javnosti, nakrivile su teren za igru i zamaglile liniju između države i partije, što je u suprotnosti sa pravilima OEBS iz Kopenhagena iz 1990", dodaje se.

U nizu preporuka, naglašeno je da „zakon treba da obezbedi jasno razdvajanje javne službe i aktivnosti funkcionera tokom kampanje".

„Vlasti treba da spreče zastrašivanje i pritisak na birače, među kojima i zaposlenih u javnim i državnim institucijama i preduzećima, i ojačati mehanizme nadzora", preporuka je ODIHR-a.

Sve preporuke objavila je agencija Beta, o čemu možete pročitati ovde.

Srpske vlasti su već primenile brojne preporuke ODIHR i nastaviće da to čine, rekla je premijerka Brnabić na konferenciji.

„Ovaj izveštaj stavlja tačku na sve besmislice i laži o krađi izbora.

„Ne postoje nikakvi ni dokazi, ni kritike u vezi sa onim što su nazivali 'krađom izbora', samim preporukama je jasno da su izbori bili fer i pošteni", kaže Brnabić.

Istakla je i da „nema pomena o bilo kakvoj međunarodnoj istrazi", kao „ni preporuke da izborna lista ne sme da nosi ime osobe koja nije kandidat".

Dodaje da je izveštaj ODIHR-a „neuporedivo objektivniji od izveštaja drugih međunarodnih institucija".

Predstavnici opozicionog bloka Srbija protiv nasilja su različito videli izveštaj ODIHR-a, ocenjujući da je njime „potvrđeno da izbori nisu bili ni fer ni demokratski", kako je to rekao Pavle Grbović za N1.

CRTA: 'Glasači dovođeni iz inostranstva'

„Rezultati beogradskih izbora ne odražavaju slobodno izraženu volju birača koji žive u njemu", bio je zaključak Crte na osnovu prikupljenih materijala posmatrača.

Osnovni razlog za ovaj zaključak su „organizovane migracije birača", naveli su predstavnici domaće nevladine organizacije koja je na dan izbora 17. decembra imala 3.000 posmatrača na teren, koji su bili raspoređeni na 500 biračkih mesta u Beogradu i još toliko u Srbiji.

U Beograd su dovođeni ljudi iz drugih delova Srbije i inostranstva, pre svega Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine, da bi glasali na izborima u prestonici, kaže Crta.

Kako bi ostvarili pravo glasa, prijavljivani su na adrese u Beogradu.

„Organizovane migracije birača su fenomen koji je povezan s fiktivnim prebivalištima.

„One nisu ni legalne ni legitimne i u suprotnosti su s osnovnim principima izbornog prava", navela je Crta, organizacija, koja od 2016. prati izbore.

Ovi ljudi su dolazili do više svojevrsnih punktova, poput beogradske hale Arena, gde su dobijali informacije o biračkom mestu na kojem treba da glasaju.

Potom su organizovano odvoženi na birališta.

„Na 14 odsto birališta u Beogradu uočen je primer organizovanog dovođenja birača iz drugih mesta u Srbiji, nadgledanog glasanja i mogućih manipulacija identitetom birača", naveli su iz Crte, i priložili fotografije kao dokaz.

Brnabić je odbacila navode Crte, rekavši da se radi o „nagađanju i insinuacijama".

„Birački spisak pokazuje da se od aprila 2022. do decembra 2023. broj birača u Beogradu povećao za mizernih 0, 8 procenata, što je 12.907 ljudi", rekla je Brnabić o izveštajju Crte.

Na dan izbora, 17. decembra, granicu sa Bosnom i Hercegovinom prešlo je 20.360 ljudi, „od kojih značajan broj njih nema srpsko državljanstvo, ali je i značajan broj dece", rekla je kasnije Brnabić.

Opoziciona koalicija Srbija protiv nasilja tvrdila da je tog dana u Beogradu glasalo 40.000 ljudi iz Republike Srpske.

Međutim, opozicioni političari ih potom više nisu pominjali, tvrdeći da je bilo 'fantomskih birača', što je vlast negirala.

Cesid: Veći broj nepravilnosti

Izbore u Srbiji posmatrao je i Cesid, prva nevladina organizacija u Srbiji osnovana sa ciljem posmatranja izbora još 1997. godine.

Tokom izbora su „uvažena osnovna građanska prava", saopštio je Cesid.

Ipak, „nije uočen značajan napredak u kvalitetu izbornog procesa u odnosu na prethodne izbore", upozorava Cesid.

Nejednak pristup medijima i pojavljivanje javnih funkcionera u kampanji neki su od problema predizbornog perioda, ocenjuju.

„Dominantnu ulogu u kampanji je imao predsednik Aleksandar Vučić, koji nije bio kandidat na izborima, i što je po propisima moguće, ali je uticalo na favorizovanje jednog izbornog učesnika", naveo je Cesid.

Tokom izbora je primećen veći broj nepravilnosti.

„Od teških nepravilnosti posebno treba izdvojiti indicije o pritiscima na birače ispred biračkih mesta, ubacivanje glasačkih listića, napade na posmatrače, glasanje na izborima iako nisu bili upisani u pojedine izvode iz biračkog spiska", nabraja Cesid.

Primećene su i „paralelne evidencije (bez uvida o tome ko ih sprovodi)", česti proceduralni propusti poput izostanka kontrolnih UV lampi, grupno glasanje, kao i ugrožavanje tajnosti glasanja.

Kontrola UV lampom na biračkom mestu služi da se proveri da li je birač prethodno glasao.

Koliko su nepravilnosti uticale na ishod glasanja, biće moguće oceniti „tek kada stignu kompletirani izveštaji posmatrača", saopštio je Cesid.

Nedelju dana posle izbora ova organizacija dala je i niz preporuka kako da buduću izbori budu sprovedeni na bolji način.

Međunarodni posmatrači: „Nigde kao u Srbiji"

Na dan izbora, birališta je obilazilo 361 međunarodnih posmatrača iz 45 zemalja, predstavljajući različite evropske institucije.

Među njima je bio i socijaldemokrata Andreas Šider ispred misije Evropskog parlamenta, koji je rekao da nigde do sada nije video izbore nalik srpskim.

„Nisam video nikada izbore da je bilo toliko tenzija pre, i toliko slika koje pokazuju dovođenje ljudi autobusima, kupovinu glasova…", rekao je Šider za N1.

Vučić je kasnije komentarisao da su posmatrači „otišli na biračka mesta i nisu videli nepravilnosti, ali su (ih) posle videli na društvenim mrežama".

Iako su od 1.220 posmatranih biračkih mesta pozitivno ocenili glasanje na 93 odsto, istakli su i primere ozbiljnih nepravilnosti.

„Primećeni su… kupovina glasova i ubacivanje više listića u glasačku kutiju odjednom.

„Tajnost glasanja nije u dovoljnoj meri obezbeđena… Primećeni su i česti slučajevi grupnog glasanja, neki od slučajeva nedozvoljenog uticaja na birače, nedozvoljenog praćenja izlaznosti birača i fotografisanja glasačkih listića", piše u izveštaju, objavljenom 18. decembra.

Posmatrači su saopštili da su „izbori bili tehnički dobro organizovani, a glasači su mogli da biraju između više opcija".

Međutim, imali su više zamerki i na predizborni period, ali i sam dan glasanja.

„Odlučujuće uključivanje predsednika je dominiralo izbornim procesom, a upotreba njegovog imena na jednoj od lista zajedno sa pristrasnošću medija doprinela je nejednakim uslovima", kazao je Rejnhold Lopatka, koordinator posmatračke misije.

Učestalost vanrednih izbora „podriva poverenje" u demokratske institucije i odlaže reforme, upozoravaju posmatrači.

„Manjak političke debate, pritisci na birače, akcenat na diskreditovanju ličnosti protivnika, oštra retorika tokom kampanje… veoma su zabrinjavajući", rekao je Klemen Grošelj, šef delegacija Evropskog parlamenta.

Šta su rekle diplomate?

Legitimitet demokratskih procesa zavisi od transparentnosti i spremnosti svih da poštuju volju naroda izraženu na izborima, poručio je Kristofer Hil, američki ambasador u Srbiji.

Nasilju i vandalizmu nad državnim institucijama nije mesto u demokratskom društvu, napisao je Hil na mreži Iks za Božić po gregorijanskom kalendaru.

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke bilo je oštrije.

„Za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU) neprihvatljivi su zloupotreba javnih resursa, zastrašivanje birača i kupovina glasova, koje su međunarodni posmatrači uočili u Srbiji.

„Srbija je glasala, ali je Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) prijavila zloupotrebu javnih resursa, zastrašivanje birača i slučajeve kupovine glasova. To je neprihvatljivo za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u EU", navelo je mMinistarstvo.

Vučić je izjavio da zvanični Beograd sastavlja „važno pismo o uplivu i mešanju jedne važne zemlje u izborni proces Srbije na najbrutalniji način" koje će biti gotovo do Nove godine.

Nije otkrio o kojoj zemlji je reč.

Šta kaže Srbija protiv nasilja?

Koalicija Srbija protiv nasilja i njihove pristalice danima su protestovali ispred Republičke izborne komisije u Beogradu, a njihovi funkcioneri štrajkovali glađu, kako su naveli, „zbog dokazane izborne prevare i dosad neviđene izborne pljačke".

Tražili su od nadležnih institucija da na osnovu zahteva pojedinaca, organizacija koje prate izbore i opozicije ponište „pokradene izbore" i uvaže zahteve za revidiranje biračkog spiska, zaustave pritiske i ucene na birače kako bi posle toga mogli da budu organizovani fer i pošteni izbori.

• Ubedljiva pobeda SNS na izborima za Skupštinu Srbije, u skupštinu ulazi 10 lista - RIK
• Marinika Tepić za BBC: „Međunarodna revizija izbora je jedini put dalje"

Republička izborna komisija potom zatražila od nadležnih organa da provere podatke o biračima za koje opozicija sumnja da su „fantomski".

„Proverom je jasno utvrđeno da najveći broj birača ima prijavljeno prebivalište i upisan je u Jedinstveni birački spisak mnogo pre raspisivanja izbora održanih 17. decembra 2023. godine, od kojih neki i pre 20 i više godina.

„To je očigledan dokaz da nisu tačne tvrdnje koalicije Srbija protiv nasilja da se broj birača sa pravom glasa na beogradskim izborima veštački povećavao radi uticaja na ishod održanih izbora", naveo je RIK.

I grupa studenata tražila istragu o izborima

Uporedo sa protesta koalicije Srbija protiv nasilja, i neformalna grupa studenata je izrazila sumnje u regularnost izbora, zbog čega su prvo pridružili protestima opozicije, a potom i organizovali blokade ulica u Beogradu.

Rekli su da smatraju da je bilo „krađe glasova", govorili su o navodnom „dvostrukom ili neovlašćenom upisivanju" u birački spisak, nepravilnostima u registraciji birača, i nedostacima brojanju glasova.

Studenti, koji su u međuvremenu promenili ime u „Borba", zatražili su od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), koje je nadležno za Jedinstveni birački spisak, da ispita sumnje u krađu glasova.

Ministarstvo je potom saopštilo da je „Jedinstveni birački spisak jedna od najažurnijih evidencija u Republici Srbiji i da nikad nije bio uređeniji".

„Tvrdnje o postojanju takozvanih 'fantomskih birača' apsolutno su neistinite i paušalne", kaže ministarstvo.

Oni su rekli da je „birački spisak do 2012. godine vodila svaka opština za sebe i da je takav način vođenja imao nedostatke".

„Otkako su 2012. godine objedinjeni svi podaci i uspostavljen Jedinstveni birački spisak, obezbeđena je puna kontrola, tačnost i ažurnost podataka", navelo je Ministarstvo.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.29.2024)