Сећање на Микана Обрадовића: Звук који припитомљује дивљину и натпева звездану тишину
Телеграф 29.02.2024 | Горан Милошевић
Ово је сећање на исконског народног уметника који је заслужан за многе сачуване аутохтоне мелодоје из наше старине.
"Ако икад сретнеш мене, не питај ме како ми је, успомене наше давне избрисало време није. Време иде, теку године, многа лета прохујаше, остала су само сећања, жеље и надања. Гсе си сада, како ти је, да ли љубиш ил' тугујеш, чије лице сада гледаш, да ли плачеш ил' се радујеш. Кад бих знао да си сама, дошао бих да те молим, ја те желим и још волим, врати ми се, ја те молим." (Микан Обрадовић) У Београду је недавно преминуо Димитрије Микан Обрадовић,
