Прича о Опенхајмеру која неће освојити Оскаре

Успех филма Опенхајмер довео је у жижу јавности рад научника из Новог Мексика који су направили прву нуклеарну бомбу.

Али 80 година касније, неки мештани тврде да њихова прича остаје неиспричана.

„Обојица мојих деда су имала рак, моје две баке су имале рак, мој отац је имао три различита рака, моја сестра има рак&qуот;, каже Тина Кордова тужно док листа стари фото-албум у дневној соби.

„Изгубила сам рачуницу колико тетака, ујака и рођака је имало рак. А моја породица по томе није јединствена.&qуот;

• Ко је био прави Роберт Опенхајмер
• Опенхајмер и Ајнштајн: Сложен однос „оца“ атомске бомбе и нобеловца
• Плави бљесак: Како је тренутак непажње довео до смртоносне несреће у Опенхајмеровом пројекту „Менхетн“

Кордова живи у Албакеркију, на око два сата вожње од места на ком је израђена прва атомска бомба.

Она је једна од „Низветроваца&qуот;, што је израз којим се описују заједнице које тврде да су биле погођене радијацијом из пробе Тринити, прве детонације нуклеарног оружја на свету у пустињи Новог Мексика.

Овај тест је централна тема хита Кристофера Нолана на благајнама Опенхајмер, који прати истоименог физичара и његов тим научника и инжењера који су журили да израде ову бомбу.

Филм, који је велики фаворит за освајање Оскара, истражује моралну борбу мушкараца и жена који су изменили свет радом у пустињи обављаним под велом тајне.

Али Кордова каже да филм не говори ништа о заоставштини атомске бомбе са којом је, како тврди, њена породица живела генерацијама.

Детонација је упечатљив тренутак у филму, док се научницима прослеђују тамне наочаре, а они се окупљају по ветровитој ноћи да гледају како њихове теорије и прорачуни постају стварност.

Али ношене ветром, према Кордови, стигле су и непредвиђене последице.

„Ми чврсто верујемо да смо били изложени радијацији током експлозије Тринитија, а потом и од бомби детонираних у Невади&qуот;, каже Кордова, којој је у 39. години била постављена дијагноза рака штитасте жлезде.

Њена 23-годишња нећака има исту дијагнозу.

Канцер је други највећи узрочник смрти у Сједињеним Америчким Државама.

Иако веза између изложености радијацији и канцера није доказана без сваке сумње, Кордова је документовала стотине породица са високом стопом ове болести у више генерација.

Један од њих је Пол Пајно, који каже да му је све постало јасно кад је присуствовао Кордовиној презентацији о радијацији пре неколико година.

„Било је то брутално сазнање које се обрушило на нас попут лавине&qуот;, присећа се он.

Његова породица је живела 56 километара од локације пробне експлозије Тринити и, попут Кордове, неколико рођака му је покосио рак.

Његов брат је умро од рака желуца, а његова мајка од рака костију.

Његова сестра има рак штитасте жлезде, његова ћерка рак коже, а две његове тетке су имале тумор на мозгу.

Америчка влада је каснијих година почела да издваја фондове за обештећење за људе у областима у којима су се вршиле пробе, али Нови Мексико још увек није увршћен у тај програм.

То би сада могло да се промени.

Рок за продужетак Закона о одштети за изложеност радијацији који обухвата Низветровце истиче у јуну.

Ове недеље је Сенат изгласао предлог закона о продужетку двопартијском подршком.

Он ће сада бити прослеђен у Представнички дом, а Бајденова администрација је претходно наговестила подршку изгласавању предлога закона.

Кад је атомска бомба бачена на Јапан, она је практично окончала Други светски рат.

Број мртвих оптерећује Опенхајмерову савест у филму, али потенцијална опасност по људе много ближе кући је линија приче која није истражена.

„Филмаџије никад нису уважиле жртву или патњу људи Новог Мексика&qуот;, каже Кордова са жаљењем.

На другим местима у држави, филм се посматра мање негативно, поготово у Лос Аламосу, тајном граду у ком је Опенхајмеров тим научника обављао свој посао.

Тамошњи мештани не говоре о историји коју разоткрива филм, већ о утицају филма на привреду.

„Наш градић је окренут наглавачке&qуот;, каже Тод Николс, чији су родитељи били научници.

„Преплављени смо са много више посетилаца.&qуот;

Локација Лос Аламоса је драматична, прелепа и забита.

Висоравни од црвене стене сусрећу се са плавим небом колико год вам поглед сеже.

То је место на ком највећи мозгови из земље могу да пусте машти на вољу и долазе до научничких достигнућа, далеко од љубопитљивих погледа и дистракција.

„Мој отац је био нуклеарни физичар, а моја мајка генетичарка&qуот;, каже Николс.

„А ово је било сјајно, прелепо место за одрастање. Поносни смо на науку, поносни смо на технологију.&qуот;

Опенхајмерово име је неизбежно у овом граду.

Постоји Опенхајмерво пут, Опенхајмерова статуа и неколико Опенхајмерових мурала.

Многи од мештана Лос Аламоса су такође били статисти у филму.

„Ми свакако не глорификујемо смрти од бомбе, јер је то била страшна, страшна ситуација&qуот;, каже Николс.

„Али Други светски рат је био такође страшан.&qуот;

Данас научници из Лос Аламоса и даље играју кључну улогу у прављењу компоненти за нуклеарне бојеве главе.

И док америчка влада ажурира оружје, лабораторија појачава производњу.

Ако бисте зауставили насумичну особу на улици и ословили је са „докторе&qуот;, вероватно не бисте много погрешили.

Становници Лос Аламоса имају највише докторских титула по глави становника у читавој земљи.

„Мој деда је радио у лабораторији, моја мајка је радила у лабораторија, ја сам заправо прва особа у мојој породици у три генерације која не ради у лабораторији&qуот;, каже Џералд Бернс, који ради за шанком у бару који служи пиво по имену Хопенхајмер.

Филм је био очигледно добар за пословање - овај бар продаје мајице са сликама Опенхајмера и натписом, „Нема науке, нема пива&qуот;.

Али шта је са моралним аспектом онога што све ово симболизује?

„Ми имамо веома слојевит и избалансиран став према свему томе&qуот;, каже он.

„Имамо поштовање и уважавање за ситуацију кад ствари пођу по злу или кад се ствари користе као оружје.&qуот;

Други заузимају другачији став.

У Албакеркију, мала група антиратних активиста окупили су се за викенд на протесту због рада који се наставља у Лос Аламосу.

„Реците не нуклеарном оружју!&qуот;, пише на плакатима. „Забраните бомбу.&qуот;

Њихови леци осуђују Америку зато што користи тамошњу лабораторију да обнови трку са нуклеарним наоружањем.

Кордова се нада да ће прашина коју је подигао филм бацити ново светло на здравствене ризике за које каже да су очигледни и стварни.

Без народа Новог Мексика, не би било истраживачког пројекта и не би било филма о Опенхајмеру, каже она.

„Срам да их буде, каже она. Имали су прилику да ураде нешто заиста фантастично.&qуот;

Погледајте видео - Зашто и даље постоји толико нуклеарног оружја

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.10.2024)