Димитријевић за БЕТУ: Против комерцијализације или меморијализације зграда бившег Генералштаба

Историчар Бојан Димитиријевић оценио је данас да у НАТО бомбардовању оштећене зграде Министарства одбране и Генералштаба у центру Београда не би требало продати или поклањати било коме јер су део војног комплекса који и даље постоји.

Димитријевић је казао агенцији Бета да није ни за то да се тај комплекса претвара у меморијални центар, те да би најбоље решење било да се зграде обнове, уколико је то могуће, или сруше, па направе нове, и врате Војци.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у техничком мандату Горан Весић потврдио је недавно да је од Владе Србије добио овлашћења за потписивање меморандума да се локација бомбардованог Генералштаба поклања америчким офшор фирмама.

Весић је на Фејсбуку навео, поводом изјаве лидера Еколошког устанка Александра Јовановића Ћуте да су у току такви преговори, да ће, ако на основу овлашћења буде потписан меморандум или неки други акт, "о томе Влада да обавести јавност".

Еколошки устанак је данас најавио петицију да се те зграде не поклањају инвеститорима и да на том месту буде изградјен меморијални центар посвећен жртвама из 1999.

Димиитријевић који је био и помоћник министра одбране, сматра да би најбоље решење било да у те зграде врати Генералштаб који је сада на Бањици и друге војне установе које су раштркане по граду.

"Мислим да је то најбоље решење, дакле никаква комерцијализација ил меморијализација него враћање у функцију за потребе Војске, тим пре што су све околне зграде које гравитирају ка њима и даље у војној функцији", казао је он.

Казао је да ту су сви органи Министарства одбране и Генералштаба, те би оштећене зграде требало обновити и вратити Министарству одбране и Војсци Србије.

Напоменуо је да те зграде имају војну намену од када су изградјене, те да се у левој згради (гледано од раскрснице Кнеза Милоша и Немањине) до 1999. налазио Генералштаб, а у десној Миинистарство одбране.

Како је подсетио, зграда Генбералштаба није била коришћена пошто је била значајније оштећена у бомбардовању 1999, а део зграде десно (с улазом из Бирчанинове улице) и данас се користи, иако је, како је подсетио, леви део тог објекта оштећен и празан.

Казао је и да је током 2003. постојала иницијатива тадашњег министра одбране Бориса Тадића "да се нешто уради с тим зградама", али је проценитељска фирма навела да је "рушење зграда скупље него изградња нових".

"Дошло је и упозорење из тадашњег Генералштаба Војске Србије и Црне Горе да на левој страни постоји одредјена инсталација која је од безбедносног интереса за војску и да лева страна не би требало да се прода ниуједном случају", казао је он.

Како је додао, с обзиром на тај аргумент и на скупо решење та два објекта, није дошло ни до каквог решења.

Било је тада, како је навео и, "необично се, да ако постоји та инсталација,у војни комплекс, и на левој и десној страни, усељава било каква цивилна или комерцијална институција јер зграда, одмах поред, с леве стране, припада војоној служби".

"Наша тадашња процена је била и да се ништа посебно не дира, тада се нико није упуштао да се та ствар разреши продајом или уступањем другим организацијама коеј нису из војног система", казао је он.

(Бета, 15.03.2024)