Православни Казахстанац у Београду први азилант са српским избегличким пасошем

Пре него што је 2015. године дошао у Србију, Богдан није знао ни да она постоји.

Овај Казахстанац затражио је ту уточиште, јер се у земљи у којој се родио и одрастао није осећао безбедно пошто је одлучио да промени веру.

Прошавши пут од муслимана до хришћанина, прешао је и пут од војника који живи са породицом у богатој земљи - до физиотерапеута у Београду који живи сам.

Он је први држављанин Казахстана који је у Србији добио пасош, а да има статус избеглице.

На то је чекао скоро девет година и ова вест га је веома обрадовала.

„Веома сам срећан, што је коначно све како треба и да људи не пате више због тог папира&qуот;, каже Богдан, који то име користи откад се прекрстио.

• Шта зове 80.000 Кинеза у Србију - где могу да сликам селфи?
• Зашто се странци досељавају у Србију за време пандемије
• Ко су мигранти, а ко избеглице у Србији и шта им је донела 2020.

Породица га се одрекла, жена напустила

Овај 48-годишњи Казахстанац одрастао је у муслиманској породици.

Од седме године ишао је редовно у џамију, постио, а и читао верске књиге - прочитао је Куран и зна намаз (молитву).

„Срео сам 2010. године једног монаха који ми је рекао за благовест и Јеванђеље Исуса Христа и тад сам пожелео да прочитам Библију.

„У Курану пише, `ако ова књига није довољна духовно, можеш да прочиташ Јеванђеље, Псалме и Стари завет`, тако пише, али имам (верски учитељ) не дозвољава да људи то схвате&qуот;, наводи он на солидном српском језику.

Прочитао је Библију и тамо је, додаје, нашао истину у Христу - „који је дошао на земљу да грешнике спасе&qуот;.

Тад одлучује да пређе у православну веру и да да отказ у војсци где је радио.

„Христос је љубав, а ја не могу да узмем пушку да убијем неког човека&qуот;, каже борац са искуством.

По напуштању војске, Богдан се враћа основном занимању физиотерапеута.

Наредних пет година провео је у Казахстану као хришћанин, али његова околина то није прихватала.

Отац га се одрекао, супруга напустила.

„Тата ми је исекао руку, јер сам држао Библију, рекао је да је то срамота и одмах сам постао `издајник вере`.

„Жена је отишла и развела се, имам ћерку од 14 година, нисам у контакту ни са једном, јер `издајник вере` не може да буде отац, не може да буде муж&qуот;, каже Богдан.

Док говори показује ожиљак на левој руци и гледа у њега.

Ни шире друштво у Казахстану не гледа благонаклоно на људе који промене веру, додаје.

„Забрањено је законом да изађеш напоље и говориш о Јеванђељу.

„Постоји православље тамо, али за Русе и Украјинце, Казахстанци могу да буду само муслимани.

„Можеш ти да будеш и нешто друго, али то је срамота&qуот;, истиче Богдан.

Према уставу, Казахстан је секуларна држава у којој се поштује слобода вероисповести.

Ипак, у извештају америчког Стејт дипартмента о верским слободама у Казахстану из 2019. наводи се да су тамошње власти „наставиле да хапсе, притварају и затварају појединце због њихових верских уверења или припадности&qуот;.

Влада је поново прекидала верске службе, процесуирала појединце због „илегалне мисионарске делатности&qуот; и одбила да региструје одређене верске групе, пише у саопштењу.

И Богдан је био ухапшен - 15 дана провео је у затвору.

После затвора у Југославију - Србију

То је био преломни тренутак кад је решио да напусти земљу.

„Верници су ми помогли да купим карту, мислио сам да идем у Југославију кад су рекли за Београд&qуот;.

„Искрено, ја за Србију нисам знао.

„Знао сам за Југославију, зато што је код нас радило много Југословена, који су градили хотеле&qуот;, каже он.

Тако започиње живот у Србији, коју је одабрао као православну државу, део некадашње Југославије.

„Питају ме зашто нисам отишао у Русију.

„Зато што су Русија и Казахстан једно те исто, можда се различито зове и има две заставе, али шта (Владимир) Путин каже то је тако код нас, а и у Белорусији&qуот;, напомиње Богдан.

Пут до добијања уточишта

Тад се први пут среће и са термином азила.

Тражилац азила је неко ко тражи међународну заштиту и уточиште.

Није сваки тражилац азила избеглица, али све избеглице јесу тражиоци азила, наводи се на сајту Амнести интрнешнала.

„Први дан сам цео дан стајао на степеницама у полицији, зато што је 2015. овде гужва била, било је то време мигрантске кризе&qуот;, каже Богдан.

Требало је наћи адвоката, а у том тренутку знао је само руски језик и казашки који подсећа на турски.

„Дошао адвокат, он не зна руски, ја не знам енглески&qуот;, каже кроз смех.

Ипак, у Београдском центру за људска права, ком се обратио, имали су једног правника који говори руски.

„Седео сам три сата на клупи у Пионирском парку, док није дошао, и он ми је много помогао&qуот;, сећа се.

И државне службенике у Србији је његова прича изненадила.

„Кад сам дошао да се пријавим у полицијској станици Савски венац у Београду, они су се смејали.

„Питали су се шта ме је натерало да променим веру, а ја сам нашао истину и љубав за опроштење греха&qуот;, каже он.

Бирократски лавиринт

Тада креће његово лутање кроз бирократски лавиринт.

Према важећем закону у Србији, право на уточиште, односно статус избеглице одобрава се тражиоцу који се налази изван државе свог порекла или државе уобичајеног боравишта, а оправдано страхује од прогона због своје расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности, припадности одређеној друштвеној групи или политичког уверења.

Богдану је већ 2015. одобрено право на уточиште и тад добија личну карту.

„Мислим да сам први који је то добио по верској основи.

„Међутим, људи кад виде тај документ - питају шта је, нико не зна&qуот;, описује.

Наредних девет година је чекао пасош који му по закону следује.

Члан 87. Закона о азилу јасно предвиђа да неко ко добије азил има право на путну исправу за избеглице.

„МУП је од 1. фебруара 2024. почео са издавањем путних исправа за избеглице и одмах по пријему првог захтева држављанину Казахстана уручујемо пасош&qуот;, изјавила је том приликом представница Канцеларије за азил Уна Радовић.

• Зашто се људи у Србији селе из града у село и шта раде у Врмџи
• Колико зарађују кријумчари људи и зашто се баве овим послом
• Митови и заблуде о мигрантима у Србији

`Нико од њих нема пасош`

Путне исправе није добијао нико од људи којима је одобрен азил у Србији, јер није постојао образац на ком би се израдиле, каже правник Никола Ковачевић.

„Они имају право на путну исправу, која им се не издаје, на основу Конвенције о статусу избеглица и Закона о азилу&qуот;, истакао је Ковачевић.

Подзаконски акт - правилник о тим документима усвојен је у новембру 2023, наведено је у саопштењу МУП-а.

То што није имао пасош, Богдану је представљало велики проблем годинама, а било му је „смешно&qуот; образложење да нема обрасца.

„У Туркменистану има, у Узбекистану, овде нема, за Зимбабве не знам&qуот;, рекао је Богдан кроз смех.

• Зашто је промењен Закон о личним картама у Србији
• Шта су људска права у 300, 500 и 1.000 речи
• Извештај о људским правима у Србији: „Бројна ограничења у остваривању слобода&qуот; у години короне

Како се добија азил?

Прво што уради неко ко жели да тражи азил, јесте да каже полицији да то хоће, од њих добије папир и у року од 72 сата се пријави у камп за азил.

Са тим папиром, тај човек још није тражилац азила.

На пример, намеру да ће тражити азил само током девет месеци 2015. године изразило је 120.000 људи, према подацима тадашњег министра полиције Небојше Стефановића.

То не треба мешати са бројем људи који су азил добили.

Други корак ка добијању је да неко поднесе захтева за азил.

Од 650.403 људи који су укупно протеклих година добили потврде до фебруара 2021, свега 3.525 направило је други корак - поднело је захтев за азил, подаци су Николе Ковачевића, који прати ова питања.

Од тих нешто више од 3.500, азил је добило укупно 187 људи од 1. априла 2008. до јуна 2021.

Људи који добију азил имају право да бораве у тој земљи, али и право на рад, здравствену заштиту, бесплатно основно и средње образовање, право на слободу кретања.

Богдан се обраћао многим државним институцијама, чак и премијерки Србије.

„Ја седим с ове стране реке, држава с друге и као да нема моста&qуот;, сликовито Богдан објашњава јаз у ком се нашао.

Иако не зна где ће прво путовати с новим пасошем, жеља му је да путује Европом.

У Азији је обишао више земаља - у Турској је био неколико пута на одмору, у Кини током студија рефлексологије у Пекингу.

Како се навикао на Србију, како Србија на њега?

Није било једноставно, каже Богдан.

„Кад ми виде очи, мисле да сам Кинез, али 'где има овако крупан Кинез`&qуот;, додаје уз осмех.

Првих две године није могао да се уклопи, пре свега због језичке баријере.

Кад је то прошао, све је било лакше.

„Волим храну српску, укусна је, сарму посебно.

„Иначе, не волим јагњетину и коњско месо ми је јако, које се код нас доста једе&qуот;.

И даље кад каже `код нас` мисли на Казахстан.

Казахстан - држава величине Западне Европе

Казахстан је велика држава у коју би површински могло да стане шест Немачки, али знатно је ређе насељена.

На територији од 2,7 милиона квадратних километара живи 18 милиона становника, што је готово пет пута мање него у Немачкој.

На северу се граничи са Русијом, на истоку са Кином док на западној страни излази на Каспијско море.

Ова бивша совјетска република богата је нафтом и минералним изворима и има огроман економски потенцијал, писао је ББЦ.

„Сви су ме питали зашто сам из богате земље дошао у сиромашну&qуот;, истиче Богдан.

Разноврсни пејзаж његове домовине протеже се од планинских, густо насељених предела истока до ретко насељених, енергетски богатих низија на западу, и од индустријализованог севера, са сибирском климом и тереном, кроз сушне, празне степе центра, до плодног југа.

Главни град је од 2019. Нурсултан, по бившем председнику који је владао скоро три деценије Нурсултану Назарбајеву.

Говори се казашким и руским језиком, а међу верницима највише је муслимана и хришћана.

• Од Титограда до Нурсултана: Како и зашто се градовима мењају имена
• Председник Казахстана поднео оставку

Шта даље?

Богдану је Србија „нова домовина&qуот; у којој жели да остане и оснује фирму.

Док се то не деси, ради, редовно одлази на литургије, моли се и пости.

Бог је, каже, његов пастир.

„Овај пост је баш леп, лакши у односу на муслимански, само не једеш месо, то је и здраво и уштеда&qуот;, описује.

Пре него што се запослио као физиотерапеут, радио је физичке послове - селидбе и сређивање дворишта.

„Било је тешко, плакао сам више него у рату, али ниједан минут или секунд се не кајем што сам овде.

„Бог даје искушења, али зато имамо веру&qуот;, закључује Богдан.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.27.2024)