Grad ti je kao neko najbliži, kao porodica

Tvoji su, voliš ih – to se ne dovodi u pitanje – mada nekad niste „u najboljim odnosima”. Nekad padne teška reč pa ti posle bude žao. Ali nešto od toga, ili sve, brzo se zaboravi. Do novog nesporazuma. I tako, u dobru i zlu, živiš sa svojim gradom. I kad se rodiš: on je tvoj – ti njegov. Kad u njega dodješ: postaje tvoj – ti njegov. Kad iz njega odeš: ostaje tvoj – ostaješ njegov. I kad ostaneš potupno „sam na svetu”, bez igde ikoga, ostane ti grad i vaše ulice. I