Град ти је као неко најближи, као породица

Твоји су, волиш их – то се не доводи у питање – мада некад нисте „у најбољим односима”. Некад падне тешка реч па ти после буде жао. Али нешто од тога, или све, брзо се заборави. До новог неспоразума. И тако, у добру и злу, живиш са својим градом. И кад се родиш: он је твој – ти његов. Кад у њега додјеш: постаје твој – ти његов. Кад из њега одеш: остаје твој – остајеш његов. И кад останеш потупно „сам на свету”, без игде икога, остане ти град и ваше улице. И