КО КОСИ, А КО ВОДУ НОСИ
Југмедиа 13.04.2024 | Небојша Ивановић
Ево, види, скоро је десет увече, а она ми шаље потврду да је примила моју поруку, иву реченицу изговара мој најбољи пријатељ Миза, у већ речено време, када смо отприлике начели другу бутељку мог домаћег власотиначког вина, у мирно али ветровито априлско вече, отприлике на преласку зиме у пролеће.
Реченица није ништа посебно, али јесте посебан тон његовог гласа, некако превише разнежен за ову фазу нашег дружења… Хоћу рећи да разнежен тон Мизиног гласа није ништа необично у нашим разговорима и дружењима, али се обично појављује касније, отприлике почетком четврте бутељке. – Хеј, стари мој, је л’ ти то нешто кријеш од мене? – питам ја полушаљиво. – Ко је та „она“? – Видим ја, стари мој, да је теби мозак још у пеленама, да не кажем у адолесцентским гаћама
