Posledice dva masovna ubistva: Tragedije koje nisu promenile Srbiju

„Treći maj je bio poslednja šansa društva da napravi iskorak, da bude iznad politike. Tog 3. maja svako u zemlji je morao da stane i kaže – čekaj, mi smo došli u situaciju da nam decu ubijaju u školi. Svako je morao da digne glas i kaže – ne može! Moja Ana je ubijena jer je bila dežurna, a Sofija jer je istrčala iz fiskulturne sale da vidi šta se dešava. Obe su slučajno bile tu, i na žalost to je moglo svakom detetu da se desi. I zato je Srbija morala da stane,