Priča o Grande Torinu, Điđiju Meroniju i okupaciji koja nikada neće prestati: Anatomija jedne tragedije

Kao i svi Jevreji u Drugom svetskom ratu, prošao je trnovit put do slobode. Prvo je pokušao da se skrije iza nekakvih nezvaničnih uloga u klubu koji je zavoleo, zatim se skrivao iza imena Ernest, a kada ni skrivanje u podrumu nije pomoglo, prebegao je u Mađarsku. Tamo je ubrzo zarobljen, a iz logora blizu Budimpešte je pobegao neposredno pre premeštaja u Aušvic. Prevario je smrt i vratio se u Torino da uradi ono zbog čega ga je Feručo Novo i doveo. To „lepog jutra“