Politika i Evropa: Krajnja desnica stremi uspehu na evropskim izborima i odbacuje nemački AfD

Ultradesničarske stranke su u usponu u većem delu Evrope, a premijerka Italije Đorđa Meloni osetila je da je ovo veliki trenutak.

„Nalazimo se pred odlučujućim izborima", rekla je liderka Braće Italije pred punom salom u Madridu preko video linka.

U prvom redu je sedela Marin Le Pen iz francuskog Nacionalnog okupljanja, pored Santijaga Abaskala, koji predvodi špansku stranku Voks.

„Mi smo pokretači renesanse našeg kontinenta", objavila je premijerka Italije, pre nego što je dovela publiku do stajaćih ovacija.

• Ultradesničarske stranke u usponu širom Evrope
• Odlazak u ekstremizam: Šta se krije iza nemačke krajnje desnice
• Đorđa Meloni: Ko je ultradesničarska liderka koja se sprema da zavlada Italijom

Krajnja desnica je dobila izbore u Italiji i Holandiji, vodi u anketama u Francuskoj, Austriji i Belgiji, a zastupljena je u vladama Finske i Slovačke.

Sada može da obezbedi više od tri na svakih 10 glasova kad 27 zemalja članica EU bude izašlo na evropske izbore između 6. i 9. juna, i postane moćna sila u Evropskom parlamentu.

Unutrašnja trvenja prete da oduzmu sjaj uspona krajnje desnice - zbog niza skandala koji su pratili nemački AfD.

Zato su saveznici AfD-a u EU izbacili ovu nemačku stranku iz njihove ultradesničarske poslaničke grupe Identitet i Demokratija (ID) u Evropskom parlamentu.

Oni ne žele da imaju ništa sa strankom čiji je glavni kandidat Maksimilijan Krah obelodanio sramotne stavove o Vafen-SS Adolfa Hitlera, a čiji se čovek broj dva suočava sa optužbama da je primao novac od Rusije Vladimira Putina - što su optužbe koje on negira.

Ova vrsta veze asocijacije poslednja je stvar koja treba Marin Le Pen.

Ona se godinama bori da očisti stranku od ekstremnih stavova svog oca, koji je osnovao prethodnika Nacionalnog okupljanja i bio osuđen za trivijalizaciju Holokausta.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Njena stranka trenutno ima oko 30 odsto podrške u anketama, a favorit je da postane naredna predsednica Francuske 2027. godine.

Najveći uspeh krajnje desnice u Evropi Đorđa Meloni takođe polaže velike nade u izbore.

Njena ambicija je da stvori ultradesničarsku silu koja će preuzeti kormilo u Briselu.

„Imaće mnogo više ljudi u Parlamentu, a ti ljudi će biti dovedeni u glavni tok ili biti normalizovani samim prisustvom", kaže Sabine Folk, analitičarka krajnje desnice sa Univerziteta Pasau u Nemačkoj.

Ako poslanički klub Đorđe Meloni u EU, Evropski konzervativci i reformisti (ECR), dobro prođe na izborima, velike su šanse da će pronaći zajednički jezik sa predsednicom Evrope komisije Ursulom fon der Lajen sa desnog centra.

Evropska narodna partija Ursule fon der Lajen najverovatnije će završiti kao najveća grupacija u parlamentu, a ona je ostavila otvorenu mogućnost za savez sa ECR-om dok god su oni pro-evropski i pro-ukrajinski nastrojeni i zastupaju vladavinu prava.

ECR obuhvata ne samo Braću Italije, već i poljsku populističku desničarsku opozicionu stranku Pravo i pravda, špansku Voks, Stranku Finaca Rike Pure - koja je deo finske vlade - i Švedske demokrate Džimija Akesona, stranke koja sarađuje sa švedskom vladom, ali nije u njoj.

Teško je zamisliti sve njih da pristanu na zahteve Ursule fon der Lajen, naročito imajući u vidu da neke partije desnog centra u njenoj grupi ne bi ni tolerisale takav savez.

Ali kad bi se to desilo, onda bi Evropski parlament mogao da odvede politiku u dramatično drugačijim pravcima, po pitanju zelene politike, migracije i azila.

Ako bi dve ultradesničarske grupacije - ECR i ID - nekako uspele da prevaziđu unutrašnje razlike, onda bi i one mogle da oforme moćan blok.

Sabine Folk je veoma sumnjičava prema „jednoj mega-koaliciji" ultradesničarskih stranaka, baš kao i Matijas Diling, specijalista za evropsku politiku sa Univerziteta u Svonsiju.

„Krajnja desnica u Evropi ima dug istorijat podela", kaže on.

„Nisam siguran da ćemo dočekati da vidimo jednu jedinu ultradesničarsku grupu, jer one nastavljaju da budu interno prilično heterogene."

Grupa ID, koja je dom francuskog Nacionalnog okupljanja, obuhvata i italijansku Ligu, austrijsku Slobodarsku partiju (FPO), Slobodarsku stranku Gerta Vildersa u Holandiji, belgijski Vlams Belang, i Dansku narodnu partiju.

Šta je krajnja desnica?

Mišljenja su podeljena oko toga šta čini neku stranku krajnjom desnicom, ali Marin Le Pen, baš kao i Vilders, protivi se toj etiketi.

Holandski politički naučnik Kas Mude - možda najpoznatiji posmatrač evropske krajnje desnice - kaže da u srži ona kombinuje nativizam, autoritarizam i populizam.

On nativizam definiše kao „ksenofobični oblika nacionalizma".

• Nemački pokret „ludaka" koji je postao radikalan i opasan
• Antiislamski populista Gert Vilder pobedio na izborima u Holandiji
• Šta je populizam i da li je pretnja po demokratiju

Iako francusko Nacionalno okupljanje i Braća Italije ulažu veliki napor da zbace sa sebe etiketu krajnje desnice, Matijas Diling kaže da su tri stuba Kasa Mudea „vrlo očigledno prisutna" u obe stranke.

Sabine Folk kaže da ultradesničarske pokrete često povezuje politika o imigraciji i anti-feminizmu.

Neke stranke bi mogle da podrže rodnu ravnopravnost, ali bi idealno najviše volele da žene ostanu kod kuće, tvrdi ona.

Braća Italije su nedavno obezbedila usvajanje zakona koji dozvoljava grupama protiv abortusa da ulaze na klinike za abortus i pokušaju da zaustave žene u nameri da prekinu trudnoću.

Iako neki komentatori doživljavaju mađarsku vladajuću nacionalističko-konzervativnu partiju Fides kao krajnju desnicu, ona se ne nalazi ni u jednoj ultradesničarskoj grupaciji.

Većina stranaka sa krajnje desnice su tradicionalno osporavale EU kao nadnacionalnu snagu, a mnoge od njih to još uvek čine.

Ali stranka Đorđe Meloni je ostavila za sobom „nekada kategoričko protivljenje Briselu", kaže profesorka Lejla Talani sa Kraljevskog koledža u Londonu.

U njenom Manifestu za evropske izbore stoji: „Želimo da Evropa bude politički džin sa vodećom ulogom na međunarodnoj sceni".

U međuvremenu, austrijska Slobodarska partija (FPO) vodi izbornu kampanju sa sloganom „Zaustavite EU ludilo", uz sliku Volodimira Zelenskog kako ljubi predsednicu Evropske komisije i zvučnim frazama kao što su „kriza azila", „eko-komunizam" i „korona-haos".

Uprkos nizu nacionalnih skandala, lider FPO-a Herbert Kikl vodi u anketama za izbore u EU, a mogao bi da pobedi i na nacionalnim izborima na jesen.

Euroskeptična retorika i dalje ostaje široko rasprostranjena na krajnjoj desnici, ali se sada manje govori o napuštanju EU.

Slobodarska stranka Gerta Vildersa jeste podržala „Negzit", holandski referendum o napuštanju EU, ali sada kaže: „Vidim da više nema podrške za Negzit u Holandiji".

Isto važi za Stranku Finaca, koja se više ne zalaže aktivno za finski odlazak iz EU, iliti „Figzit": „Nije realistično da Finska jednostrano napusti EU" u skorijoj budućnosti", kaže ona.

Lider Švedskih demokrata Džimi Akeson nije u potpunosti odustao od ove ideje i želi da ukloni švedsko članstvo EU iz njenog ustava.

Marin Le Pen ni sama nikada nije bila velika obožavateljka EU, ali ona više ne govori o njenom napuštanju.

Ona optužuje njene zvaničnike za „promovisanje islamizma i 'vouk'-izma" i da želi da ukine evropske granice.

Njenu partiju sada predvodi Žordan Bardela, koji se nalazi na prvom mestu na izbornoj listi za EU.

Ali bivši šef granične agencije EU Fronteks Fabriče Leđeri je broj tri.

Kako će se ova mešavina nacionalističkih politika odraziti na Evropski parlament posle izbora koji će se održati između 6. i 9. juna teško je predvideti.

Partije na krajnjoj desnici su, međutim, mnogo bolje organizovane nego pre, kao što je pokazao miting u Madridu.

Bio je prisutan čak i argentinski predsednik Havijer Milei.

„To je deo dugog putovanja krajnje desnice na putu da oformi međunarodne veze i međunarodne mreže", kaže Matijas Diling.

Pitanje je da li sve one imaju iste ambicije kao Đorđa Meloni.

„Želim da pokušam nešto što nije lako, ali je fascinantno, da ponovim u Evropi ono što smo mi već postigli u Italiji", izjavila je ona za italijansku televiziju.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.30.2024)