Избори у ЕУ: Европски леви центар има проблема да задржи навалу деснице

„У опасности је сама душа Европе&qуот;, упозорио је шпански премијер Педро Санчез колеге европске политичаре левог центра који су се окупили у Риму пред тешку изборну трку за нови састав Европског парламента.

Улог је како зауставити наизглед незаустављиви успон десничарских и ултрадесничарких странака на изборима за Европски парламент, који су почели у четвртак, 6. јуна у Холандији, а наставиће се у свих 27 земаља чланица Европске уније (ЕУ) све до недеље.

Само четири земље чланице ЕУ имају у владама левичарске или партије левог центра, а њихов скорашњи учинак на биралиштима био је лош.

Предсказања за ове изборе нису добра по левицу.

Европска левица је „лошег здравља&qуот;, каже професор Марк Лазар са Париског института политичких наука и римског Универзитета ЛУИСС, као последица постојаног пада који је започео крајем 1990-их и почетком 2000-их.

• Зашто су европски избори важни и како функционишу
• Крајња десница стреми успеху на европским изборима и одбацује немачки АфД
• Ултрадесничарске странке у успону широм Европе

Леви центар у ЕУ чини другу највећу групацију у одлазећем саставу Европског парламента.

Познат као Напредни савез социјалиста и демократа (СиД), према пројекцијама, у најбољем случају ће задржати својих 139 посланичких места у парламенту који броји 720.

Европске странке са деснице су те које су добиле ветар у леђа а било који успех који буде остварила левица највероватније ће бити нарушен губицима негде другде.

У само четири земље су социјалисти и демократе пројектовани да изађу као победници - у Шведској, Данској, Литванији и на Малти.

А чак и тад, данске социјалдемократе под премијерком Мете Фредериксен се спремају за велики пад подршке.

Њихова је једна од четири од 27 земља чланица са левичарском или странком левог центра на челу.

Шпанија, Немачка и Малта су преостале три.

Очекује се да ће шпанске социјалисте под Педром Санчезом и немачке социјалдемократе канцелара Олафа Шолца претећи њихови конзервативни противници - Демохришћани у Немачкој и Популарна партија (ПП) у Шпанији.

Шолцова странка постојано губи подршку откако је победила на савезним изборима 2021. године и сада се бори за друго место са ултрадесничарском АфД.

Педро Санчез је у бољем положају због контроверзне погодбе о амнестији коју је склопио са каталонским странкама које се залажу за независност.

Али то га је такође изложило критикама ПП-а и ултрадесничарског Вокса.

• Зашто у Шпанији опада подршка крајњој десници, а расте у Европи
• Шпански премијер неће поднети оставку упркос оптужбама против његове жене

За неке опозиционе странке на левици ситуација би могла да се заврши много горе, јер би могла да их порази крајња десница.

Павел Зерка, виши сарадник за политику у Европском савету за иностране односе, каже да су се странке левог центра последњих година удаљиле од традиционалних социјалистичких идеја ка либералнијој политици, тако да су тренутно „сувише сличне&qуот; десном центру, који је „једнако проевропски, са сличним ставовима према економској политици и клими&qуот;.

Најновије анкете показују да већина Европљана сматра сиромаштво, јавно здравље, привреду и одбрану и безбедност ЕУ највећим разлозима за забринутост.

И док манифест СиД-а обећава да ће се бавити управо овим питањима, професор Марк Лазар каже да је за многе гласаче то прекасно, јер левица није успела да их заштити кад је за то имала прилику.

Док се левица приближавала центру по питању друштвено-економских борби, десница и крајња десница су јачале, каже Павел Зерка.

Полицијски кордони, чији је циљ био да одбије екстремније партије, потом су учврстили перцепцију да су они, а не левица, ти који су права опозиција центру.

Левица је затим почела да се залаже за питања као што су род, права ЛГБТ заједнице и зелену политику: популарна код урбаних младих гласача, али не толико код породица из радничке класе.

„У многим европским земљама леви центар се сада доживљава као богата напредна елита из градова&qуот;, тврди Зерка.

Неке странке на левици су то схватиле, па су почеле да мешају напредну са конзервативном политиком.

Данске социјалдемократе су заузеле чврст став по питању миграције, док румунске социјалдемократе комбинују конзервативне вредности и евроскептичне склоности са економском политиком левог центра.

---

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

---

Миграција је обликовала и дефинисала европску политичку дебату у последњој деценији и многи „старији левичарски&qуот; гласачи су одговоре потражили негде другде.

Француско Национално окупљање, предвођено са Марин Ле Пен и Жорданом Барделом, било је успешније од већине у привлачењу гласача са својом анти-мигрантском платформом.

Национално окупљање је убедљиво испред било ког другог ривала на овим изборима.

Француска студија спроведена непосредно после француских избора из 2022. године показала је да је 42 одсто мушкараца и жена из радничке класе гласало за Марин Ле Пен.

Један градоначелник из Националног окупљања изјавио је да је левица „заборавила властите фундаменталне принципе кад је подржала мањине уместо раднике - док смо ми били ти који смо их бранили&qуот;.

Са друге стране Алпа, италијанска Демократска странка (ПД) имала је проблема да пронађе кохерентну причу која би парирала антиимигрантској поруци ултрадесничарске Браће Италије (ФдИ) Ђорђе Мелони.

Она остаје у унутрашњем расколу и опозицији, али би требало да буде друга после ФдИ на овим изборима.

Нису све вести само лоше за левицу.

Француски социјалисти имају нову узданицу у Рафаелу Глуксману, који је као умерени, проевропски лидер изникао из распада савеза левичарских странака са француских избора од пре две године.

Умерени гласачи се одавно осећају отуђени антикапиталистичким евроскептиком Жан-Ликом Меленшоном, који се годинама доживљава као најистакнутија личност француске левице.

Посланик Европског парламента од 2019. године, Глуксман се не нада да ће достићи Национално окупљање Жордана Барделе, али се бори за друго место са центристичком листом Обнова коју подржава председник Емануел Макрон.

Очекује се да ће шведска Социјалдемократска странка освојити 30 одсто гласова у јуну, а и даље је највећа партија у Шведској, иако је у влади коалиција десног центра.

Али то су ситне победе за покрет који је некада доминирао европском сценом.

Последњих 10 година је ЕУ прошла кроз догађаје који су имали потенцијал да ојачају традиционалну проевропску левицу - од ковида-19 до рата у Украјини и борбе против климатских промена - једном кад је постала очигледна важност реакције удружене Европе.

И тако је актуелна криза трошкова живота могла да буде прилика за левичарске политичаре да се залажу за јаче социјалне мере.

• Ко је Виктор Орбан, политичар који љути Европу
• „Гласајте или се суочите са ратом“: Оштро упозорење пољског премијера уочи европских избора
• „Ми смо у предратном добу, а Европа је неспремна&qуот;, каже пољски премијер

Део проблема могао би да лежи у данашњим лидерима, верују коментатори.

Олаф Шолц се суочио са оптужбама да се колеба око Украјине, док је лидерка италијанске левице Ели Шлајн критикована зато што је сувише поларизујућа.

„Дуго времена нисмо имали велике левичарске лидере као што су Тони Блер, Герхард Шредер или Франсоа Митеран&qуот;, тврди професор Лазар.

„Сада када помислимо на лидерство у Европи, помислимо на Виктора Орбана у Мађарској, Ђорђу Мелони у Италији и Марин Ле Пен у Француској.&qуот;

Због тога је Рафаел Глуксман у Француској изазвао толико много интересовања међу гласачима за релативно кратко време и зашто обећава следбеницима да ће представљати „велико, сјајно изненађење&qуот; ових избора.

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.07.2024)