У истом граду хиљаду ватри: Србија између два Гелзенкирхена

Јун је шеснаести. Стадион је у Гелзенкирхену. Рупа између штопера и бека, таман иза њихових леђа, зјапи. Прекопута су дивље звери. Противник има њега са бројем десет на леђима, а нама остају само молитве и псовке, обично у истој реченици. Он се ружно смеје, али најлепше у лице. Сваки пут кад лопта пређе центар, низ кичму прође језа као рој скакаваца по врелом јунском бетону око стадиона, попрсканом леденим крафт пивом. Флешбекови су снажни, лекари и фармацеути