Ne bavim se onim iza čega ljudski i profesionalno ne stojim

Mene prate dve vrste prepoznatljivosti. Jedna je audio-vizuelna, a za drugu nemam bolje ime nego „prepoznavanje po duhu”. Dešava se da mi ljudi na ulici, u prodavnici, ili kad im stojim iza leđa u redu, čuju glas, a onda se, prepoznavši ga, okrenu da vide i lice. Logično, jer karijeru sam i započeo glasom, u „Indeksovom radio pozorištu”, nastavio kroz radio-reklame, koje i danas pravim, a nadgradio licem na pozorišnoj sceni i na TV-u, uz nešto malo filma. A druga