Сребреница: Научница из Србије одлучна да именује и последњу жртву

Драгана Вучетић тек што је завршила студије као свеже квалификована форензичка антрополошкиња, била је увучена у једну од најмрачнијих епизода савремене европске историје.

Добила је позив да помогне у именовању неидентификованих жртава геноцида у Сребреници из 1995. године почињеног током рата у Босни и Херцеговини.

Данас, скоро 30 година после тих убистава, чврсто је решена да идентификује и последњег погинулог - задатак који се чини још важнијим у јеку српског порицања онога што се стварно десило.

Драгана је у раним четрдесетим, смирена особа која ради сама међу костима у мртвачници у Тузли, на североистоку Босне и Херцеговине.

Сваки њен покрет је одмерен и пажљив.

Она тренутно ради на састављању сломљене ножне кости.

Повреда је могла да настане кад је жртва убијена или можда датира још из времена пре геноцида.

Докази о томе ко је убијен, када и где полако почињу да попримају облик.

После тога ће то бити саопштено породици.

• Сребреница - геноцид, негирање и раздор
• Сребреница, кад сви од ње окрену главу
• Геноцид и Балкан: Од најтежег злочина до политичких злоупотреба
• Геноцид у Сребреници очима деце

Од процењених 8.000 убијених у Сребреници, отприлике њих 1.000 још чека на идентификацију.

„Још хиљаду породица чека на телефонски позив од нас&qуот;, каже она.

Извући мртве из анонимности

У њеном гласу се чује озбиљност, акутна свест о емоционалном притиску на породице које су провеле деценије надајући се да ће чути неку вест о несталима.

Пронаћи изгубљеног сина, оца, брата или мужа значи извући мртве из анонимности у коју су их гурнуле убице.

„То значи да породице могу да одрже сахрану&qуот;, каже Драгана.

„Постоје посмртни остаци и гроб на који могу да оду да тугују.&qуот;

Шта се десило у Сребреници?

• Рат у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године избио је у оквиру распада бившег Југославије, кад су Срби из Босне покренули рат да би се отцепили од нове независне државе коју су делили са Бошњацима и Хрватима
• Једанаестог јула 1995. године, град Сребреницу - једну од шест Сигурних зона Уједињених нација - заузеле су јединице Војске Републике Српске предвођене генералом Ратком Младићем
• Муслиманске жене и деца одвезени су аутобусима, али је око 8.000 мушкараца и младића заробљени и касније стрељани. Лако наоружани миротворци УН-а нису предузели ништа да спрече највећи злочин почињен у Европи после Другог светског рата.

Ваздух у складишту помешан је са устајалим мирисом који потиче од остатака давно умрлих.

Онима међу нама који су присуствовали геноциду као новинари, то је познат, агресиван мирис.

Он призива сећања на масовне гробнице и свирепост на коју су способна људска бића.

Драгана остаје усредсређена на задатак који има пред собом.

Она мора да буде сигурна да су остаци од једне те исте особе, што је често тежак задатак кад масовне гробнице садрже стотине костију хаотично разбацане на једном месту.

Костур изложен на њеном лабораторијском столу извучен је из два различита гроба.

„Често бисте имали случајеве да су тела закопана после убиства, а потом поново откопана и пресељена на неку другу локацију зато што су се починиоци плашили да ће бити откривена&qуот;, објашњава она.

У том процесу, делови остатака би заостали на старом месту.

Драгана и њене колеге из Међународне комисије за нестале особе (ИЦМП) користе узорке крви живе родбине да би пронашли поклапање ДНК са посмртним остацима.

Упркос томе, и даље може да дође до конфузије кад је убијено неколико мушких чланова исте породице - сваки са сличним ДНК.

Тада све може да зависи од рођака који покушавају да идентификују мртве преко одеће или личних предмета пронађених на телу.

Ово је посао који је пуким случајем постао Драганин.

Рат у Босни је био окончан и састављани су тимови научника да би покушали да идентификују тела из масовних гробница.

„Колеги је понуђен један од тих послова, али је он одлучио да га не прихвати. Питали су мене и ја сам истог дана пристала.&qуот;

Сада када је решено 80 одсто случајева у Сребреници, Драгана углавном ради сама у мртвачници.

Кажем јој како ми је тешко да замислим како изгледа радити толико дуго и толико блиско са доказима једног тако страшног злочина.

„То ми је посао&qуот;, одговара она, „и то је посао који заиста желим да истерам до краја.&qуот;

Са било каквим емоционалним притиском на крај излази кроз физичку вежбу.

Некада је то био тенис, али је колега са којим је играла отишао даље.

Сада трчи сама сваки дан.

Викендима се Драгана вози преко границе у своје родно место у Србији.

Српски лидер Слободан Милошевић пружао је политичку и војну подршку лидерима Срба у Босни.

Кад је питам како изгледа бити Српкиња и радити на масовном убиству муслимана, Драгана одговора да је она „антрополошкиња, а не српска антрополошкиња&qуот;.

Али за Драгану очигледно постоји још један императив.

На основу њеног рада, те кости могу да проговоре.

Негирање злочина може да се одбаци.

„Моји пријатељи у Србији увек се изненаде кад чују шта радим. Увек ме питају: 'Да ли је стварно истина оно што се десило тамо у Сребреници, ти злочини?'

„И увек се изненаде кад им објасним шта се стварно десило. Не могу да верују да су живели у незнању последњих 25 или 30 година.

„То је стварно веома тужно, зато што мислим да се ми, као народ, нисмо суочили са прошлошћу на прави начин - да смо много ствари помели под тепих.&qуот;

Лидери Срба у Босни одавно називају геноцид митом.

Као одговор на то, Високи представник - међународни званичник ког именују Уједињене нације са задатком да осигура да се различите стране придржавају мировног споразума - увео је 2021. године закон о забрани негирања геноцида.

Званичници Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине, игноришу тај закон, што је довело до све отворенијих српских претњи да ће се отцепити од државе оформљене заједно са муслиманима и Хрватима по окончању рата.

Срби чине нешто више од 30 одсто становништва Босне и Херцеговине и контролишу око 49 одсто националне територије.

Путовати у свет Срба у Босни значи заћи у универзум порицања.

На верској свечаности надомак града Сокоца, видео сам како се продају мајице са ликом генерала Ратка Младића - команданта војске која је починила масакр у Сребреници.

Мушкарац који држи за руке два мала сина рекао ми је да су Срби сада угрожен народ у Босни.

Његова жена каже како се плаши да мир неће потрајати.

У оближњој цркви срео сам се са генералом, Србином из Босне, који је служио 10 година у затвору због помагања и подржавања злочина против човечности у Сребреници 1995. године.

Генерал Винко Пандуревић осуђен је по правном принципу командне одговорности - зато што није зауставио и казнио злочине које су починили његови војници.

Он каже да у Сребреници јесте био масакр, али одбија да користи реч геноцид, упркос пресуди суда Уједињених нација - Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију - да оно што се десило заиста чини најтежи међународни злочин.

Питао сам га да ли осећа било какву личну срамоту због тога што је осуђен за ратни злочин.

Он инсистира да није одговоран за та убиства.

„Да је стварно било тако, наравно да би особа осећала извесну срамоту… Мој став је потпуно другачији.&qуот;

Генералова казна била је делом умањена зато што је отворио коридор који је омогућио неколицини хиљада муслимана да побегну.

Што се тиче етикете ратног злочинца која ће га пратити читав живот, он каже: „Прихватам њено постојање, живим са њом, али то није толико велика препрека да не нађем начин да прихватим и живим свој живот.&qуот;

И заиста, он је пронашао нови живот као веома тражени коментатор на српским телевизијама који говори о рату у Украјини, а чак је добио и одликовање од шефа генералштаба српске војске.

Али у Тузли, људске последице онога што се деси кад људи попут генерала не успеју у дужности леже послагане у белим врећама на челичним полицама у мртвачници.

Изнад њих се налазе смеђе папирне кесе у којима су њихова одећа и личне ствари.

Драгана Вучетић ће наставити да ради на томе да сваком од ових посмртних остатака буде указано достојанство тиме што ће добити властито име.

Погледајте видео о Сребреници:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.09.2024)