Еволуција: Шимпанзе и људи слично 'разговарају', кажу научници
Најновије студије показују да људи и шимпанзе имају још једну заједничку црту - комуницирају на сличан начин.
Брзи разговори и прекидање саговорника како би се што пре одговорило није карактеристично само за људе, већ и за шимпанзе које живе у природи, показују најновија истраживања.
Животиње углавном комуницирају гестовима - покретима руку и фацијалним експресијама.
Научници који су детаљно проучавали њихова ћаскања открили су да они брзо размењују информације, повремено прекидајући једни друге.
Откриће указује на „дубоке еволуционе сличности са људима, што се посебно види у разговору лицем у лице&qуот;, рекла је професорка Кет Хобајтер са Универзитета Сент Ендрјуз за ББЦ.
Студија је објављена у часопису Цуррент Биологи.
- Шимпанзе саме себе лече биљкама
- Шимпанзе и људи - стварно смо слични
- „Они се поздрављају пољупцима и загрљајима… Исто као и ми.“
Ово брзо размењивање порука обележје је људи, објашњава Хобајтер, која проучава комуникацију примата.
„Размак између одговора је код нас око 200 милисекунди, али се показују и одређене културне варијације. Неке културе су 'брзи говорници'&qуот;, додаје.
Милисекунда је хиљадити део секунде.
Лингвистичка студија из 2009. године додатно је указала на ове разлике, показујући да је Јапанцима у просеку потребно седам милисекунди да одговоре, а Данцима 470.
Испитујући хиљаде случајева дивљих шимпанзи које међусобно комуницирају, Хобајтер и њене колеге су успеле да одреде дужину трајања њиховог разговора.
„Невероватно је видети такву сличност са људским разговорима&qуот;, додала је.
Распон разговора код шимпанзи је био већи.
„Од прекидања саговорника у року од 1.600 милисекунди и пре него што ће завршити гест, до 8.600 милисекунди да одговоре.
„Један од разлога би могао да буде и тај што су шимпанзе биле у природном окружењу, те су могле да покажу шири спектар понашања: од међусобног прекидања до дугог одговарања&qуот;, каже професорка.
Као део истраживања еволуционог порекла комуникације, истраживачи су провели деценије посматрајући и бележећи понашање пет заједница дивљих шимпанзи у шумама Уганде и Танзаније.
Забележили су и превели више од 8.000 гестова 250 појединачних животиња.
Гестови, објашњава Гал Бадихи, водећи научник такође са Универзитета Сент Ендрјуз, помажу шимпанзама да избегну сукобе и да се међусобно оријентишу.
„Једна шимпанза може да сигнализира другој да је гладна. Она може да јој понуди храну или да јој, ако није великодушна, одговори гестикулацијом да оде.
„Могу и да се договоре како и где да се дотерују. То је фасцинантно, ураде то у само неколико кратких покрета&qуот;, додаје.
Будуће студије које се баве комуникацијом код других врста примата, могле би да пруже потпунију слику еволуције и зашто смо усвојили овај брзи вид причања.
„То ће бити одличан начин да боље разумемо када и зашто су се развила наша правила говора&qуот;, рекао је он.
Погледајте како шимпанзе шаљу поруке преко дрвећа
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.23.2024)
