Зашто вјерујемо како је нама било боље него што ће нашој дјеци икада бити?
Велике приче 26.07.2024 | Пише Ивица Иванишевић
Бојим се да се узроци нашег сажалијевања младих крију негдје другдје. Ми смо тако форматирани да смо чињеницу прогреса одувијек узимали здраво за готово, као нешто нормално и неизбјежно
Не постоји ништа нормалније од тога да стари људи завиде младима. Да сам излупана Лада Нива прве генерације илитига ВАЗ 2121, био бих љубоморан на ганц новог Ранге Ровера Л460. Дотрајао, ружан, нагрижен хрђом, технолошки превазиђен и без икакве додатне опреме, хтио бих бити нетом склопљени аутомобил неодољива дизајна и блиставих перформанси. Тако некако стоје ствари и с људима. Не морате бити социопат, барем не превелики, да бисте осјећали завист према
