Олимпијске игре у Паризу 2024: Зашто је стрељаштво „српско чудо" које је донело већ 15 олимпијских медаља

Ако желиш олимпијску медаљу, позови стрелце.

Од Олимпијских игара у Сеулу 1988. године до Париза 2024. управо су стрелци из Србије, и некада Југославије, доносили медаље, а без одличја су остали само у Пекингу 2008. и Рио де Жанеиру 2016.

Савладавши турски пар Севал Илајда Тархан - Јусуф Дикец после преокрета и драме у последњој серији пуцања, Зорана Аруновић и Дамир Микец донели су у Паризу прво злато после 28 година и прво од 2006, од када се Србија такмичи.

„Стварно невероватан наступ, напет до самог краја и злато које ће се дуго памтити.

„Нема већег успеха за стрељаштво у Србији, као што нема ни већег притиска од финала Олимпијских игара, али су Зорана и Дамир заслужили златну медаљу&qуот;, каже усхићено Ненад Путник, председник Стрељачког савеза Србије, за ББЦ на српском.

• Олимпијске игре: Од Јасне Шекарић до тандема Аруновић-Микец
• Табела медаља на Олимпијским играма у Паризу
• Све о Олимпијским и Параолимпијским играма у Паризу

Медаља Аруновић и Микеца била је 15. за југословенске и српске стрелце на Олимпијским играма и четврто злато, а освојено је и пет сребрних и шест бронзаних.

Укупно десет стрелаца освајало је медаље, а све је почело од јужнокорејског Сеула 1988. године, где је прву, и то златну, донео Горан Максимовић.

Стрељаштво је „неко српско чудо&qуот;, каже Максимовић, освајач за тадашњу Југославију, за ББЦ на српском.

„Сада смо успели да дођемо до злата са укупно троје стрелаца на ОИ&qуот;, истиче отац Иване Максимовић, која је у Лондону 2012. освојила олимпијско сребро.

Стрелци из Србије и Југославије освајали су медаље захваљујући „на првом месту тешким радом спортиста и њихових тренера&qуот;, каже Путник.

„Али, у стрељаштву имамо и природни таленат, дугу традицију и велико искуство.&qуот;

Како у Србији настају шампиони?

Савез стрељачких дружина, претеча Стрељачког савеза Србије, основан је у Крагујевцу 31. августа 1887. године, још у Краљевини Србији.

Први српски и југословенски стрелац на Олимпијским играма био је Београђанин Лазар Јовановић и такмичио се у Берлину 1936. године.

Одличја су плод југословенске и српске школе стрељаштва, која се разликује од других земаља јер се уздаје у домаће снаге и „не ослањамо превише на инострано знање и искуство&qуот;. каже Путник.

„Сами правимо такмичаре и не 'увозимо' их из других земаља, а старији и искуснији стрелци често постају тренери, па преносе искуство на млађе&qуот;.

„Пратимо технолошки напредак света, али је људски фактор ту најважнији&qуот;, објашњава.

Конкуренција домаћих стрелаца била је већа у југословенско доба, што је позитивно утицало на резултате, каже Максимовић.

„Била је велика земља, много деце се бавило стрељаштвом, па је из квантитета излазио квалитет.&qуот;

У Србији је традиција настављена јер „имамо талента, али и квалитетно радимо, посебно у претходних 15 година&qуот;, сматра Максимовић, данас тренер у стрељаштву.

Све медаље Југославије и Србије на Олимпијским играма:

• Сеул 1988, три медаље - Горан Максимовић освојио је злато у пуцању из ваздушне пушке са 10 метара, а Јасна Шекарић злато у категорији ваздушни пиштољ и бронзу у категорији малокалибарски пиштољ;
• Барселона 1992, три медаље - Шекарић је освојила и сребро у пуцању из ваздушног пиштоља у Шпанији, где су до одличја дошли и Стеван Плетикосић (бронза за пуцање из малокалибарске пушке са 50 метара) и Аранка Биндер (бронза за пуцање из ваздушне пушке са 10 метара);
• Атланта 1996, две медаље - Обе медаље за СР Југославију у Америци освојила је Александра Ивошев, по једну у пуцању из малокалибарске пушке са удаљености од 50 метара (злато) и ваздушне пушке са удаљености од 10 метара (бронза);
• Сиднеј 2000, једна медаља - Поново је Јасна Шекарић, најуспешнија српска стрељашица свих времена, донела медаљу, овога пута сребрну у пуцању из ваздушног пиштоља са 10 метара;
• Атина 2004, једна медаља - Шекарић је одржала низ Југославије (тада Србије и Црне Горе) и освојила још једно сребро у истој дисциплини, што је и њено последње олимпијско одличје;

• Лондон 2012, две медаље - После паузе у Пекингу 2008. године, где није освојено одличје, Србија под тим именом прве олимпијске медаље у стрељаштву осваја у Лондону. Андрија Златић се вратио са бронзом у категорији ваздушни пиштољ са 10 метара, а Ивана Максимовић освојила је сребрну медаљу у пуцању из ваздушне пушке са 50 метара;
• Токио 2020, две медаље - Србија је после Лондона чекала на медаљу осам година, а у Јапану је освојила две: Миленко Себић је пуцао из три позиције из пушке са 50 метара и дошао до бронзе, а Дамир Микец до сребра у гађању из ваздушног пиштоља са 10 метара;
• Париз 2024. - Микец и Зорана Аруновић су освојили злато у миксу у пуцању са 10 метара из ваздушног пиштоља.

'Скуп спорт'

За стрељаштво је потребна подршка породице, локалне заједнице или државе.

„Стрељаштво је врло скуп спорт, вероватно један од најскупљих, опрема и муниција много коштају, а да бисте опремили врхунског стрелца потребно је неколико хиљада до неколико десетина хиљада евра&qуот;, каже Путник.

Некад је тешко доћи до опреме и оружја и када новца има, јер „ то нису обични спортски реквизити, већ су потребне разне дозволе, а и административна процедура је велика&qуот;, додаје.

• Зашто су Олимпијске игре у Паризу јединствене: Проверите ваше знање
• Песнице, Адолф Хитлер и једна тинејџерка: Десет култних фотографија Олимпијских игара
• Како су изгледале спортске игре на Палићу које су постојале 16 година пре Кубертенових

Док не достигну озбиљнији такмичарски ниво, млади стрелци се углавном ослањају на породицу.

„Често породице гледају кроз то колико може да се заради у будућности, а тешко може, јер треба да освојиш олимпијску медаљу да би зарадио већи новац, попут ове државне премије која је сада 200.000 евра&qуот;, указује Максимовић.

„Сам крем&qуот; стрељаштва у Србији, како назива репрезентативце, спада међу „потпуне професионалце&qуот; и живи од стипендија савеза и Олимпијског комитета.

„То је врло мали круг, а клубови немају могућности да их плаћају, јер се боре за суву егзистенцију&qуот;, каже.

Платежна немоћ клубова утиче и на тренере, који такође зависе од награда и премија државе после освојених медаља, ако их буде.

„Они од клубова не добијају новац, већ практично волонтирају, због чега наши тренери, који су међу најбољима у свету, често нису мотивисани да раде са децом, јер за то не добијају ништа&qуот;, каже Путник.

Ко су олимпијски прваци Зорана Аруновић и Дамир Микец?

Зорана Аруновић

• Рођена је 22. новембра 1986. у Београду;
• Стрељаштвом се бави од 2001. због сестре Јелене, такође успешне стрелкиње, а која је данас тренера;
• Има више од тридесет одличја са светских и европских првенстава и Медитеранских игара, а ово су јој треће Олимпијске игре;
• Прославила се златом на Светском првенству у Минхену 2010, у дисциплини ваздушни пиштољ на 10 метара, као и сребрима у појединачној и екипној категорији на 25 метара са сестром Јеленом и Јасном Шекарић;
• На Филолошком факултету студира украјински језик;
• Чланица је Стрељачког клуба Црвена звезда.

Дамир Микец

• Рођен је 31. марта 1980. у Сплиту;
• Током ратних деведесетих сели се са породицом у Београд;
• У каријери има више од седамдесет одличја са светских и европских првенстава, Медитеранских игара и других такмичења;
• Први пут је на Олимпијади учествовао 2008. у Пекингу, потом и у Лондону 2012. и Рију 2016, да би 2020. у Токију дошао до прве олимпијске медаље - сребра у дисциплини ваздушни пиштољ;
• Ожењен је стрелкињом из Ел Салвадора Мелисом Микец, и има двоје деце;
• Као и Аруновић, тренера је нашао у породици - рођеног брата Горана, који се такође бавио стрељаштвом;
• Члан је Стрељачког клуба Полицајац из Београда.

Хоће ли и будућност бити златна

Иако олимпијски успеси краткорочно повећавају интересовање за овај спорт, оно је кратког даха, па број младих стрелаца не варира пуно, каже Путник.

Подаци Савеза показују да око 500 деце учествује на такмичењима и има лиценце за бављење стрељаштвом, док још неколико стотина учи и не излази на такмичења.

„Немамо више од 1.000 деце, а број стрељачких клубова је од 90 до 100&qуот;, процењује Путник.

Млади српски стрелци редовно освајају медаље на јуниорским такмичењима, што су потврдили на Европском првенству у хрватском Осијеку ове године.

„Тренутно имамо јако добре младе стрелце, тако да се очекује континуитет, поготово у категорији пушака.

„Код гађања из пиштоља их нажалост има мање, па се и даље ослањамо на искуство Зоране и Дамира, већ 15 година и подмладак није на видику&qуот;, сматра Максимовић.

Нове медаље зависе од свих - такмичара, савеза, државе, медија, јер стрељаштво само не може да опстане, тврди Путник.

„Медији нас се сете када су велика такмичења и известе о успесима, али нас забораве између две Олимпијаде.

„У сенци смо популарнијих спортова, а од тога зависи и прилив деце, а многа од њих ни немају представу да постоји стрељаштво као спорт&qуот;, каже.

Погледајте: Пет новитета на Играма у Паризу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.30.2024)