Стручњаци поручили да политичке борбе не смеју да угрозе интегритет рударске и геолошке струке
Рударско-геолошки факултет, Геолошки завод, Комора рударских и геолошких инжењера Србије, Савез инжењера рударства и геологије Србије, Технички факултет из Бора и Рударски институт из Београда поручили су у уторак да политичке борбе не смеју да угрозе интегритет рударске и геолошке струке у Србији и да није питање да ли је потребно рударство или не, већ какво рударство је потребно.
У заједничком саопштењу, издатом поводом многобројних информација у јавности о рударењу и геолошкој струци, наглашено је да те области захтевају стручност, одговорност, независност и поштовање.
Стручњаци сматрају да је очување рударске и геолошке струке од политичких утицаја кључно за дугорочну одрживост и сигурност у индустрији.
"Позивамо све релевантне актере, како у Србији тако и широм света, да подрже стручни приступ у рударству и геологији, те да заједнички радимо на очувању и унапређењу ових важних дисциплина за добробит свих", наведено је у саопштењу.
Подсећа се да рударство и геологија омогућавају експлоатацију минералних ресурса, које се користе у гранама као што су енергетика за производњу електричне и топлотне енергије, грађевинска и фармацеутска индустрија, металска и хемијска индустрија, али и да имају и кључну улогу у одрживом економском развоју широм света.
"Без рударења и критичних минералних сировина није могућ технолошки развој и напредак, као ни прелазак на обновљиве изворе енергије у производњи енергије и заштити животне средине, односно смањење утицаја на климатске промене", пише у саопштењу.
Зато, сматрају, "питање не треба и не сме да буде - рударство да или не, већ само - какво рударство".
Указано је и да је у Србији, према подацима Републичког завода за статистику, на крају 2023. године у сектору рударства било више од 30.000 запослених.
Према анализама, на сваког директно запосленог у рударству долазе још четири индиректна радна места, што доводи до тога да десетине хиљада породица у Србији зависе од рударске индустрије.
Додаје се и да су геолошка истраживања дуг и комплексан процес, те да је за отварање рудника металичних сировина потребно у просеку пет до 10 година, па је од момента започињања истраживања па до прве производње потребно у просеку од 15 до 20 година.
"Када говоримо о истраживању литијума, у Србији имамо једно истраживање које се води као активно, али се истражни радови не изводе. Међутим, дуг је пут од истраживања до експлоатације. Само истраживање не значи одмах и експлоатацију", наведено је у саопштењу.
У Србији се ових дана у више градова организују протести против рударења литијума.
(бета/цмг)
(Бета, 30.07.2024)
