„Упознао сам је тек кроз њен дневник“: Отац Ане Франк о томе како је његова ћерка наставила да живи и после смрти
Двадесет петог јуна 1947. године, први пут је објављен дневник Ане Франк, који ће постати бестселер широм света. На овом ексклузивном архивском снимку њен отац Ото говори за ББЦ о одлуци да изнесе Анине речи у јавност.
Ото Франк испрва није могао да се натера да прочита, а камоли објави дневник његове ћерке, први пут издат пре 77 година.
Године 1976. стигао је у студио Плавог Петра на ББЦ-у да објасни зашто је то на крају учинио.
„Добио сам прилику да је стварно упознам тек кроз њен дневник&qуот;, признао је Ото Франк водитељки Лесли Џад у емисији Плави Петар, док јој је показивао личне записе његове вољене ћерке Ане.
Ото је бистрој, отвореној ћерки заправо поклонио лексикон за њен 13. рођендан, 12. јуна 1942. године.
Али Ана је скоро моментално одлучила да га искористи као дневник и почела да бележи најинтимније мисли, пишући као да открива тајне блиској пријатељици.
„Надам се да ћу успети потпуно да ти се поверим, као што то нисам никоме пре&qуот;, прочитао је Ото одломак из Анине прве дневничке забелешке у дечјој телевизијској емисији.
„И надам се да ћеш ми бити велика подршка и утеха.&qуот;
- Сећање на Ану Франк 70 година касније: Девојчица која је написала дневник за милионе читалаца
- Од Ане Франк до Вирџиније Вулф: Дневници који сведоче боље од уџбеника историје
Ото је побегао са породицом у Амстердам 1933. године из Франкфурта, где је Ана рођена, након тријумфа нацистичке странке на немачким федералним изборима и именовања Адолфа Хитлера за канцелара Рајха.
Али безбедност коју је холандска престоница наизглед пружала од предстојеће нацистичке претње показаће се само привременим одушком за породицу.
Године 1940, након што је дошао на власт и прогласио се фирером, Хитлер је извршио инвазију на Холандију.
Са немачком окупацијом дошле су и антисемитске мере.
Јеврејима је било забрањено да буду власници фирми, били су присиљени да носе идентификационе жуте звезде и придржавају се полицијског часа.
Ото, као и многи Јевреји, покушавао је од 1938. године да емигрира у САД, али недостатак политике азила и дуготрајни процес одобравања визе, значили су да документација није могла да се комплетира пре него што су нацисти затворили америчке конзуларне канцеларије на свим територијама под немачком окупацијом у јулу 1941. године.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Месец дана после Аниног рођендана 1942. године, Отова старија ћерка Марго је добила позив да се јави у немачки радни логор.
Да би избегла власти, читава породица се преселила у тајни анекс који је Ото открио изнад свог пословног простора у Амстердаму.
Наредне две године, породица Франк се скривала у том простору, заједно са још једном породицом и породичним пријатељем.
У загушљивој скучености анекса, сви који су тамо живели били су присиљени да током дана ћуте, а нису смели да користе тоалет све до ноћи, кад би се канцеларија испразнила, из страха да ће их неко чути.
Храну и намирнице им је дотурала мала група поверљивих помагача.
Све то време, Ана је у тајности упорно записивала своје мисли у дневник.
Због њене жудње за друштвом вршњака, измишљала је фиктивне ликове, као што је Кити, којима би писала писма.
Њене тескоба, тежње и досада, заједно са рутинским незадовољством скученог живота са другима, огољени су на страницама дневника.
Последњи унос је 1. августа 1944. године.
Ујутро 4. августа, Гестапо је упао у скровиште и ухапсио све његове становнике.
Разлог њиховог откривања и даље је споран.
- Скоро осам деценија касније - да ли је он одао Ану Франк нацистима
- Повучена књига о Ани Франк - оповргнуте тврдње ко ју је издао нацистима
- Холандски Јевреји умирали у тајној нацистичкој гасној комори
Франкови су одведени у концентрациони логор Аушвиц-Биркенау, где је Ото раздвојен од жене Едит и ћерки Марго и Ане.
Никад их више неће видети.
Све три ће умрети у логорима.
Ана, која је заједно са сестром на крају пребачена у концентрациони логор Берген-Белсен, умрла је од тифуса у марту 1945. године, свега неколико недеља пре него што је логор ослобођен.
Изузетна храбрости и људскост
Ото је био једини преживели становник анекса.
После рата се вратио у Амстердам да потражи породицу. Био је потпуно скрхан кад је сазнао за њихову судбину.
Анини дневници и писма су спасиле његове пријатељице Мип Гис и Беп Фоскујл, које су успеле да му их предају кад се вратио.
У свом очају није могао да се натера да их погледа.
„Немам снаге да их читам&qуот;, написао је мајци у Швајцарској 22. августа 1945. године.
Кад је Ото коначно успео да се натера да отвори те дневнике, записи су за њега били право откровење.
Пружили су му увид у ум његове паметне, крхке и експресивне ћерке док се борила против сложености адолесценције у најстравичнијим могућим околностима.
Неулепшаним тоновима, она је детаљно описивала сукобе са мајком и неслагање са сестром, бриге о властитој репутацији и телу које се мења.
- Откривени „масни вицеви&qуот; Ане Франк
- „Отац нам је писао сваког дана док је чекао да га пошаљу у Аушвиц“
- Трагична судбина Марсела - малог борца против нациста
Они су такође откривали колико јој је тешко падала скученост и тишина анекса и њену осетну иритацију према људима са којима је живела.
Писала је о изолованости и сталној, застрашујућој претњи да ће бити откривени.
Како се осећала као „птица певачица којој су поткресана крила и која се у потпуном мраку залеће у решетке свог кавеза&qуот;.
Али Ото је добио увид и у њене мале тренутке радости: природу коју је успела да спази кроз прозорче и бујање узајамне љубави према Питеру Ван Дану, дечаку који је такође живео у анексу.
Писала је како сања о клизању у Швајцарској и амбицијама да буде списатељица; о идентитету и односу са пријатељима, и стварним и замишљеним.
Почео је боље да разуме Анин сложени и маштовити ум како се овај мењао и сазревао.
„Не бих могла поново да напишем такво нешто&qуот;, написала је она за једну ранију дневничку забелешку.
„Сада када поново читам дневник после годину и по дана, изненађена сам властитом детињом невиношћу. Дубоко у себи знам да никад поново не бих могла да будем тако невина, колико год то желела.&qуот;
Највише од свега, Оту се указала прилика да ужива у Анином списатељском таленту и изузетној храбрости и људскости које је показала суочена са непоколебљивим ужасом околности.
„Након што сам прочитао дневник, ископирао сам га и дао копије нашим пријатељима који су нас све познавали&qуот;, рекао је он водитељки ББЦ-а Лесли Џад 1976. године.
„Један од њих је био запослен у издавачкој кући и рекао ми је: 'Немаш права да задржиш дневник као приватно власништво, то је сведочанство и ти мораш да га објавиш. И зато сам то и урадио.&qуот;
Двадесет петог јуна 1947. године објављено је Тајно скровиште, књига састављена од Аниних тајних дневничких белешки и текстова.
Поред тога што је исправио неке њене језичке грешке, Ото га је донекле ублажио, избацивши Анине критичке импресије о његовом браку, делове о сексуалности, и њене понекад бруталне описе људи које је познавала.
Књига је моментално остварила велики успех - једна једина девојчица дала је лик готово непојмљивом ужасу и величини нацистичког геноцида.
Године 1952. објављена је на енглеском под називом Ана Франк: Дневник једне девојчице.
Претворена је у позоришни комад овенчан Пулицеровом наградом 1956. године, као и у филм три године касније.
Анине речи су далеко наџивеле њен кратки живот; преведене су на више од 70 језика и настављају да остављају дубоки утисак на читаоце широм света.
Када га је водитељка Плавог Петра Лесли Џад питала да ли жали што је пристао да обелодани ћеркине најличније мисли, Ото Франк је рекао: „Нисам зажалио зато што је у једном од дневника Ана написала: 'Желим да наставим да живим и после смрти', и на неки начин, кроз свој дневник, она наставља да живи у многим срцима.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 08.04.2024)
