Олимпијске игре у Паризу 2024: Јаслице први пут на располагању спортисткињама које доје

„Много сам плакала док сам се возила аутобусом до Олимпијског села.

„Само сам гледала видео снимке и фотографије моје бебе.

„Онда сам стигла тамо и једноставно нисам могла да спавам без ње&qуот;.

Када је маратонка Алфин Тулимук кренула на Олимпијске игре у Токију 2021. године, једно је било сигурно - неће путовати без њене шестомесечне ћерке Зое.

Због пандемије корона вируса, организација Игаре је била јединствена, а маратон је одржан у граду Сапору на северу Јапана.

То је значило да би Тулимук могла да буде са њеном породицом - осим прве ноћи када је боравила у Олимпијском селу у Токију где није био дозвољен приступ деци.

Зато је морала да буде одвојена од њене бебе коју је дојила.

„Први пут сам спавала без Зои. Зои и мој муж су одсели у хотелу. То је било заиста тешко&qуот;, рекла је Тулимук за ББЦ спорт Африка.

„Имала сам много млека. Измлазала сам млеко и мислила 'Моја беба није овде са мном' - онда сам их позвала, а она је плакала, лудела је јер није разумела зашто њена мама није ту&qуот;, присетила се.

• Историјски селфи, будућа мама са сабљом и летећи сурфер: Најбољи моменти Игара у Паризу
• Седам митова о дојењу и шта треба да знате
• Како је Град светлости заувек променио Олимпијске игре пре 100 година
• Да ли је све теже поставити нови рекорд у атлетици

Због тога америчка маратонка рођена у Кенији поздравља нове правила о дојиљама и дадиљама на Играма у Паризу, а које подразумевају и простор намењен деци у Олимпијском селу.

„Много сам срећна што се много променило за само четири године, од тога да нисам могла да будем са мојом бебом до тога да сада постоји простор смао за њих.

„То је стварно невероватно&qуот;.

Шта Игре у Паризу нуде дојиљама и дадиљама?

Питање када да престане да доји бебу мучило је Тулимук као и многе друге спортисткиње које су мајке.

Светска здравствена организација (СЗО) и Дечји фонд Уједињених нација (УНИЦЕФ) препоручују да се првих шест месеци беба искључиво доји, а затим да се уз одговарајућу исхрану дојење настави док беба не наврши бар две године.

„Размишљала сам да дојим бебу три или четири месеца, што би ми оставило око два и по месеца до Олимпијских игара.

„Али када се моја ћерка родила, схватила сам да нећу престати да је дојим, јер сам то много волела&qуот;, каже Тулимук.

Оваква искуства су подстакла Извршни одбор Међународног олимпијског комитета (МОК) и организаторе Игара у Паризу 2024. да први пут у олимпијској историји направе простор намењен деци.

„Много смо научили од Игара у Токију и претходних Игара и желимо да стално побољшавамо искуство спортиста&qуот;, рекла је за ББЦ Африка Ема Теро, председница Спортске комисије МОК-а.

„Имамо све више спортиста који имају малу децу, и мајки које настављају спортску каријеру прилично брзо након порођаја.

„Ако на Олимпијским играма у близини спортиста постоји објекат где њихова деца могу да буду са дадиљама, онда они могу много боље да се усредсреде на такмичење&qуот;.

Дакле, шта Игре у Паризу нуде дојиљама и дадиљама?

Јаслице су простор где дојиље имају приватност и могу да измлазају млеко и чувају га за њихове бебе.

Обезбеђен су и простори за мењање пелена, као и играоница.

Ту је и смештај ван села, ако национални олимпијски комитети пристане да га финансира.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Теро, која је учествовала на зимским Олимпијским играма, каже да има и систем резервација за оне којима су такве услуге најпотребније.

„Желели смо да обезбедимо простор који такмичарима пружа мир и приватности, да би могли да се усредсреде на вероватно врхунац њихове каријере&qуот;, рекла је она.

Али шта је са борилиштима која су далеко од Олимпијског села?

Тулимук каже да место где се одржавао маратон у Сапору 2021. није било прилагођено дојиљама.

Како је због врућине почетак трке померен у последњи час, она није имала времена за измлазање млека у хотелу.

„Дошла сам до стартне линије где је био постављен шатор за тим Сједињених Америчких Држава (САД), али није било места за дојење и измлазање&qуот;, каже 35-годишњакиња.

„Требало је да одем до тоалета и измлазем млеко, али није било времена.

„Било би лепо да је постојао посебан шатор, али нико није размишљао о томе да ће можда бити спортисткиња који доје&qуот;.

Кампања за промене

Теро каже да је сарадња између Спортске комисије МОК-а и њихових колега у организационим телима Игара у Паризу помогла да се покрене ова иницијативе, чији је„мотор&qуот; сада била пензионисана олимпијска шампионка на 200 метара, Алисон Феликс из САД-а.

Француска џудо звезда Кларис Агбењену, двострука олимпијска шампионка, такође се залагала за боље услове за дојиље на Олимпијским играма чији домаћин је њена земља.

„Боли ме када чујем људе да говоре 'Можемо да радимо само једну ствар у исто време', 'Не можете да напредујете у свом послу' или 'Не можете да будете врхунска спортисткиња ако сте мајка'&qуот;, рекла је Агбењену за веб-страницу олимпицс.цом.

Оне нису једине које се залажу за промене.

Америчка средњепругашица Алисија Монтањо је основала групу &амп;Мајка (&амп;Мотхер) која се залаже за боље услове, уговоре и спонзорства за мајке.

Феликс је у управном одбору групе.

На Државном атлетском првенству САД-а 2014. године у Сакраменту, у држави Калифорнији, Монтањо је трчала у осмом месецу трудноће.

„Чинило ми се да нисмо видели како је бити жена у мом спорту, да се јасно види да је трудна, да роди бебе и настави каријеру, тако да ћу то показати&qуот;, каже Монтањо за ББЦ спорт Африка.

После порођаја, Монтањо је морала да се подвргне парацентези (абдоминална пункција) да би могла да настави да тренира, јер би према уговору изгубила право на финансијска средства ако оде на породиљско.

Такође је био проблем да нађе начин да доји бебу током путовања.

„Освојила сам државно првенство шест и десет месеци после порођаја&qуот;, каже она.

„Освојила сам златну медаљу на Светском првенству. Оборили смо амерички рекорд.

„Нашла сам начин како да током путовања по САД-у измлазем и допремим млеко до моје ћерке.

„И схватила сам да не постоји систем који то подржава и због тога је то толико тешко&qуот;, каже она.

Имајући у виду њена и искустава других жена, Монтањо каже да су услуге на Играма у Паризу искорак у правом смеру.

„Веома гласно смо тражиле да се уради оно што је потребно, а наш циљ је да подржимо све олимпијце, знајући да је ово главна позорница за цео свет да се представи како се то ради и како може да изгледа успешан модел&qуот;, додаје.

Прве јаслице на Олимпијским играма, али да ли је то довољно

Највећи изазов за дојиље које желе да користе смештај изван Олимпијског села биће да убеде њихове националне олимпијске комитете да сносе трошкове.

Теро каже да МОК разматра могућност обезбеђења таквог смештаја за будуће Игре, али прво треба да се види колико је интересовање за то у Паризу.

Но, Монтањо сматра да је потребно још штошта да се учини пре Игара у Лос Анђелесу 2028. године.

„Желела бих да видим стадионе који су безбедни и на којима постоји пристојан простор за измлазање поред стаза, у нашој зони за загревање, да постоји простор са прикључком за струју за пумпице и сигурно место за чување мајчиног млека&qуот;, каже Монтањо.

„И даље је привилегија да имате дадиљу или некога ко може бити са вама 14 дана у иностранству, и волели бисмо да породице добију подршку током овог периода&qуот;.

Тулимук, која није могла да се такмичи у Паризу 2024. због повреде, радује се Лос Анђелесу за четири године и нада да ће добити потребну подршку уколико одлучи да има још једно дете.

„Ако је беба поред вас, то јемчи да се ништа не мења и да можете бити најбоља верзија себе.

„Видели смо шта мајке могу да остваре када имају потпуну подршку и треба да наставимо да их подржавамо&qуот;, рекла је она.

Погледајте шта је све ново на Олимпијским играма у Паризу 2024

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.08.2024)