Ne tuguj noćas, gore glavu, ovo je Srbija kakvu sanjaš (i to nema veze sa košarkom)

Jer, gledali smo 40 minuta najbolje košarke koju je neka ekipa – klub ili reprezentacija – pružila u istoriji ove igre na ovim prostorima. Zaista je tako: izašli su na teren protiv najbolje ekipe (možda i svih vremena) najbolje zemlje u ovom sportu, igrali kao u transu, borili se, okliznuli se umorni u poslednja 3 minuta, i – izgubili. Nisu pobegli sa terena. Nisu se žalili na sudije. Nisu se potukli. Nisu se posvađali. Igrali su do kraja. Neću da pišem o taktici,