Блиски исток: Зашто Иран не жури да помогне Хезболаху у сукобу са Израелом
Уобичајена жестока реторика Ирана према Израелу сада је приметно уздржанија.
Израел је покренуо до сада незабележене нападе на положаје Хезболаха за које поједини посматрачи кажу да су изазвали најдубљу кризу либанске војно-политичке групе у последње четири деценије.
Најпре су комуникациони уређаји Хезболаха - пејџери и воки-токији - почели да експлодирају широм земље, убијајући десетине и рањавајући стотине.
Затим су уследили израелски ваздушни напади на циљеве Хезболаха и убиство виших команданата.
Хезболах трпи најтеже ударце од рата са Израелом 2006. године, а цену плаћају и либански цивили.
- Израел и Иран: Од посредног рата до могућег регионалног сукоба
- Колика је војна сила Ирана у поређењу са израелском
- Шта је либански Хезболах и хоће ли ући у потпуни рат са Израелом
- Колико се либански Хезболах променио од рата са Израелом 2006.
Хезболах је највећа екстремистичка група у такозваној „Осовини отпора&qуот;, коалицији регионалних оружаних организација непријатељски настројених према Израелу.
Често се Хезболах назива „најмоћнијом недржавном војском на свету&qуот;, а од настанка ужива пуну и непоколебљиву подршку Ирана.
Многи су очекивали да ће моћни израелски удари, који су озбиљно поткопали структуру Хезболаха, изазвати одлучнији одговор Ирана.
Али такве реакције још нема.
Упркос дугогодишњим тврдњама Ирана да је Хезболах његова „црвена линија&qуот; и чињеници да је лидер Хезболаха Хасан Насралах недавно рекао да је Израел „прешао све црвене линије&qуот;, Иран није показао знаке ни уздржаног ни агресивног одговора.
Чак и обично ватрена реторика Иранаца о освети Израелу овог пута звучи приметно уздржано.
Шта кажу ирански званичници?
Идеја о позицији Ирана може се извући из недавних коментара председника земље Масуда Пезешкијана, који је присуствовао Генералној скупштини УН у Њујорку.
Према аудио-снимку састанка са америчким новинарима, Пезешкијан је дао необичну изјаву, сугеришући да би Иран могао да размисли да се уздржи од употребе војне силе ако Израел учини исто.
Ово је у потпуној супротности са позицијом Ирана од пре мање од два месеца, када је Техеран поручио да ће оштро одговорити Израелу због убиства лидера Хамаса Исмаила Ханијеа на иранском тлу.
Помак ка помирљивијем тону у Њујорку био је толико упечатљив да је ирански министар спољних послова Абас Арагчи брзо демантовао извештаје да је Иран спреман да деескалира односе са Израелом.
Бивши ирански министар спољних послова и садашњи потпредседник Мохамед Џавад Зариф подржао је Пезешкијана на друштвеним мрежама, истичући да је председник суштински осудио „израелске злочине&qуот; док је Иран представљао као борца за мир и присталица нуклеарног разоружања у региону.
Зариф је оптужио Израел да промовише „опасан и лажан наратив&qуот; о иранским намерама, имплицирајући да Иран, супротно израелским тврдњама, не тражи рат.
Пезешкијан је у разговору са америчким новинарима јасно рекао: „Ми не желимо рат&qуот;, оптужујући Израел да поставља замке како би увукао Иран у сукоб у којем, према његовим речима, неће бити победника.
- Шта знамо о експлозијама Хезболахових пејџера
- Мосад: Када је израелска обавештајна служба била успешна, а када није
- Експлозија уређаја у Либану: Шта не знамо
Затечени?
Ајатолах Али Хамнеи, ирански врховни вођа, који традиционално има најтврдокорније ставове о Израелу и Сједињеним Државама, само је кратко поменуо Либан у последњем јавном обраћању три дана после експлозија уређаја за комуникацију припадника Хезболаха.
Позвао је исламске државе да се уједине у супротстављању Израелу и да прекину економске и политичке везе са њим.
Овај тренд се огледа и у провладиним иранским медијима, који традиционално позивају на освету Израелу.
Неки тврдолинијашки гласови и извори сада су више усредсређени на идеје као што је исламско јединство пред Израелом, иако ови позиви годинама нису дали жељене резултате.
И док у многим иранским медијима и даље доминирају агресивни наслови и застрашујуће слике пројектила, осветнички тон је нестао, посебно после неуспелих иранских ракетних удара на Израел и убиства лидера Хамасовог политичког крила Исмаила Ханијеа у Техерану.
На пример, ултраконзервативне новине Кајхан недавно су објавиле уводник под антиизраелским насловом „Одбројавање је почело!&qуот;.
Међутим, у тексту се примећује израелска „супериорност у технологији и обавештајним подацима&qуот;, коју приписује подршци Запада, док за Хезболах пише да га подржавају само Иран, Палестина, Јемен и поједине групе у Ираку.
Тон Кајхана може указивати на то да су сложене израелске операције попут експлозија комуникационих уређаја припадника Хезболаха, које су биле увод у брзе и разорне ваздушне нападе Израела, не само да су затекле Хезболах неспремног, већ су можда дале иранском руководству паузу да размисли.
Ова размишљања би се могла протумачити као преокрет у ставу о обећаној освети.
Али неки сугеришу да би то такође могло да сигнализира срачунату паузу док Иран планира изненадни узвратни удар.
И иако се овакав развој ситуације у овом тренутку чини мало вероватним, не сме се заборавити да је Блиски исток одавно регион где се дешавају непредвидиви догађаји.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.25.2024)
