Меги Смит: Задивљујућа глумачка звезда

Меги Смит, која је умрла у 89. години, унела је невероватан распон израза у њене улоге и освојила велике похвале како режисера, тако и колега глумаца.

За њу се причало да никада није олако схватала улогу и да је на пробама често шетала около понављајући њене реплике док је остатак глумачке екипе био на паузи.

У професији озлоглашеној по неизвесности, њена каријера је била дуга.

Прву улогу остварила је 1952. године и шест деценија касније је и даље радила, прешавши пут од амбициозне звезде до националног блага.

• Какав је био живот „најлепше жене у историји филма&qуот;
• Роби Колтрејн: Глумац који је био и комичан и озбиљан, али увек упечатљив
• Хари Потер: Да ли је Миријам Марголис у праву да је „крајње време да одрасли обожаваоци одрасту“

Маргарет Натали Смит рођена је у Илфорду, у енглеског грофивији Есексу, 28. децембра 1934. године.

Отац јој је био патолог.

Како се рат ближио, породица се преселила у Оксфорд, а млада Меги је похађала Оксфордску школу за девојчице.

Позоришну каријеру почела је као суфлерка и резервна глумица у Оксфордском позоришту.

Једном је изјавила да никада није изашла на сцену док је била у том позоришту, јер се нико од глумаца никада није разболео.

Њена позоришна трупа се 1955. године преселила у мало позориште у Лондону, где је привукла пажњу америчког продуцента Леонарда Стилмана, који јој је дао улогу у мјузиклу Нова лица (Нев Фацес) која је почела да се приказује на Бродвеју у јуну 1956. године.

Истицала се међу непознатим глумицама и глумцима и по повратку у Лондон добила је шестомесечну улогу у мјузиклу Схаре Ми Леттуце у којем је играо Кенет Вилијамс.

На филму се први пут појавила у драми Дете у кући (Цхилд ин тхе Хоусе).из 1956. године, за коју није потписана на одјавном ролу.

Две године касније номинована је за Филмске награде Британске академије (БАФТА) за најбољу нову глумицу за улогу у криминалистичком филму из 1958. године Новхере то Го, у којој је играла девојку која скрива одбеглог осуђеника.

Описујући њену улогу у хит лондонској продукцији Мери Мери (Мари Мари) 1963. године, лондонски дневник Тајмс је написоа да је она „спасла ову површну бродвејску комедију&qуот;.

Први Оскар

У филму Врло важне особе (Тхе ВИПс) умало је засенила Ричарда Бартона у кључној сцени.

Један критичар је приметио да „када је Меги Смит на екрану, слика се помера&qуот;, а Бартон је после тога задиркујући описао њену сцену као „велику крађу&qуот;.

У Народном позоришту, улогу Дездемоне понудио јој је 1963. године Лоренс Оливије који је играо Отела у истоименој представи.

Две године касније, филм Отело снимила је изворна глумачка екипа, а Смит је номинован за Оскара.

Међународну славу стекла је 1969. године улогом одлучно нетрадционалне учитељице у филму Најбоље године госпођице Џин Броди (Тхе Приме оф Мисс Јеан Бродие).

За ову улогу добила је Оскара за најбољу глумицу.

Такође се удала за главног глумца Роберта Стивенса.

Још једном је номинована за Оскара за најбољу глумицу за улогу тетке Августе у филму Џорџа Кјукора, Путовања са мојом тетком (Травелс Витх Ми Аунт), из 1972. године.

Од Стивенса се развела 1975., а годину дана касније удала се за драматурга Беверлија Кроса.

Преселила се у Канаду и била четири године у трупи у којој је играла значајније улоге у Магбету и Ричарду Трећем.

Пишући о њеној улози Лејди Магбет, један критичар је рекао да је „спојила њену сопствену живописну личност са личношћу њеног харизматичног лика&qуот;.

Упркос успеху, била је скромна у погледу њених достигнућа, и говорила је: „Једна је ишла у школу, једна је хтела да глуми, једна је почела да глуми, а једна још глуми&qуот;.

На великом платну је 1978. године играла заједно са Питером Јустиновом у филму Смрт на Нилу (Деатх он тхе Ниле), и исте године одиграла је улогу Дајане Бари у филму Нила Сајмона Калифорнијски апартман (Цалифорниа Суите).

Осамдесете године обележила је многим незаборавним филмским остварењима и добила је више награда, међу којима и БАФТА награде за комедију А Привате Фунцтион и Собу са погледом (А Роом Витх А Виев), а за улогу у другом добила је и Златни глобус и номинована је за Оскара.

На позоришне даске се вратила 1987. године у представи Леттице анд Ловаге у Глоуб театру у Лондону пре него што је продукција пребачена у Њујорк.

Међутим, доживела је незгоду на бициклу и касније сазнала да треба да оперише око.

Када је након 12 месеци коначно наставила да игра у овој предсатви, добила је америчку позоришну награду Тони.

Улога у серијалу о Харију Потеру

Титулу даме Уједињеног Краљевства добила је 1990., а годину дана касније играла је остарелу Венди у филму Кука (Хоок), наставку Петра Пана Стивена Спилберга.

Уследиле су улоге у другим филмовима, међу којима су Сестре у Акцији (Систер Ацт) са Вупи Голдберг, и Тајни врт (Тхе Сецрет Гарден) која јој је донела номинацију за награду БАФТАа.

За улогу Бетси Тротвуд у ББЦ-јевој продукцији Дејвида Коперфилда номинована је за награде БАФТА и Еми.

Годину дана касније, појавила се као професорка Мекгонагал у филму Хари Потер и Камен мудрости (Харри Поттер анд тхе Пхилосопхер'с Стоне), коју ће играти у свим наредним серијалима о Потеру.

Наводно је била једина из целе глумачке екипе коју је ауторка књига о Харију Потеру Џеј-Кеј Роулинг посебно тражила да игра у серијалу.

Са њеном дугогодишњом пријатељицом и колегиницом Џуди Денч се 2004. заједно појавила у драми Даме у боји лаванди (Ладиес ин Лавендер).

Њујоршки дневник Њујорк тајмс је написао да су Смит и Денч „урониле у њихове улоге једнако лако као кућне мачке које се ушушкавају у јорган током кишне и ветровите ноћи&qуот;.

• Преминуо глумац Мајкл Гембон, чувени Дамблдор из филмова о Харију Потеру
• Одлазак доброћудног дива Хагрида из филмова о Харију Потеру - преминуо глумац Роби Колтрејн

Даунтонска опатија

Две године касније играла је осиромашенз грофицу од Трентама у Госфорд парк (Госфорд Парк), филму Роберта Алтмана о убиству у енглеској сеоској кући.

Била је то улога коју је вероватно поновила по свему осим имену у британској драмској историјској телевизијској серија Даунтонска опатија (Довнтон Аббеи).

Име њеног лика се можда променило у грофицу од Грантама, али је у суштини њена изведба била слична.

„Истина је да не толеришем будале, али ни они мене не толеришу, тако да сам раздражљива&qуот;, рекла је једном приликом.

„Можда зато прилично добро тумачим улоге раздражљивих старијих дама&qуот;.

У глумачкој екипи Даунтонске опатије остала је до 2015. године када се серија коначно завршила, а улоу је поновила у два филма 2019. и 2022. године.

Док је 2007. године снимала фил Хари Потера и Полукрвни принц (Тхе Халф-Блоод Принце), дијагностикован јој је рак дојке.

После две године третмана добила је резултате да је излечена.

Иако се после болести осећала слаба, наставила је да глуми у последњем филму о Харију Потеру и била је номинована за награду БАФТА за улогу у филму Егзотични хотел Мариголд (Тхе Бест Ексотиц Мариголд Хотел) из 2012. године.

Године 2015. одиграла је дирљиву улогу у филму Дама из дворишта (Тхе Лади ин тхе Ван), заснованом на истинитој причи о Мери Шепард, старијој жени која је 15 година живела у старом комбију у дворишту писца Алана Бенета у Лондону.

Претходно се појавила у позоришној верзији приче, за коју је освојила награду Лоренс Оливије за најбољу глумицу, и адаптацији Бенетове драме коју је урадио ББЦ Радио 4 2009. године.

Меги је дала неколико интервјуа, а једном је замољена да дефинише привлачност глуме.

„Свиђа ми се оно ефемерно у позоришту, свака представа је као дух - буде ту, а затим нестане&qуот;.

---

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

---

(ББЦ Невс, 09.28.2024)