Rusija i Ukrajina: Strah od mobilizacije i maglovita budućnost - odlazak ukrajinskih mladića

„Nisam želeo da se borim u ratu", kaže Oleksandr Misan Mlađi, 18-godišnjak koji je nedavno otišao iz Kijeva, glavnog grada Ukrajine.

„To je zastrašujuće".

U susednu Slovačku se preselio u leto 2024. godine, samo dve nedelje pre nego što je napunio 18 godina, starosna dob kada se pravno stiče punoletstvo u Ukrajini.

Od početka invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, sve je više mladića koji beži iz zemlje.

• Ukrajinci se kriju od odreda za mobilizaciju
• Muškarci koji ne žele da se bore za Ukrajinu
• Beg od mobilizacije u Ukrajini: Preplivavanje opasnih reka ili lažna lekarska izuzeća

Iako vojnoj obavezi muškarci podležu kada navrše 25 godina, onima starijim od 18 godina nije dozvoljeno da napuštaju zemlju.

Zato mnogi mladići, uz odobrenje njihovih porodica, odlučuju da se pre punoletstva presele u inostranstvo.

Oleksandr kaže da je o odlasku počeo da razmišlja posle razgovora sa prijateljima.

Pričali su o njihovim strahovima od mobilizacije, iznenadnog poziva da služe vojsku i neizvesne budućnosti u zemlji u ratu.

Oleksandr kaže da su mnogi njegovi prijatelji imali slična osećanja.

Iako su osudili rusku agresiju, nisu hteli da učestvuju u ratu i plašila ih je mogućnost da odu na front.

„Imam samo jednog prijatelja koji je otišao u vojsku", kaže on.

„Ostali nemaju nameru da se bore".

Oleksandr je u Slovačkoj upisao fakultet i uči slovački jezik, ali mu nedostaju prijatelji i društveni krug ljudi.

Ipak, kaže da ne planira da se vrati kući do kraja rata.

Strah od mobilizacije

„Odluka da se ode često znači gubitak prijatelja, napuštanje porodice, pokušaj prilagođavanja novoj kulturi, osećaj krivice, a sve je to veoma izazovno", objašnjava Oksana Pisareva, pedagoškinja u dobrotvornoj fondaciji u Ukrajini Glasovi dece (Voices of Children).

Dobrotvorna organizacija pruža psihološku podršku i individualnu humanitarnu pomoć porodicama i sarađuje sa zajednicama i institucijama da pomogne deci širom Ukrajine.

„Naravno, mladići su uglavnom vrele glave, ali rat je zastrašujući", kaže ona.

„Svi se plaše, priznali to ili ne. Oni koji odluče da ostanu u Ukrajini, strepe od regrutacije.

„Taj strah postoji u njihovim glavama, jer se radi o životu i smrti".

Prema podacima Državnog instituta za demografiju Ukrajine, broj ljudi koji su napustili zemlju ove godine i koji se do sada nisu vratili se više nego utrostručio u poređenju sa brojkama tokom cele 2023. godine.

Međutim, nema zvaničnih podataka o starosti onih koji napuštaju zemlju, a samim tim ni podataka o broju 17-godišnjaka koji odlaze u inostranstvo.

Prema podacima Eurostata, kancelarije za statistiku Evropske unije (EU), deca mlađa od 18 godina čine trećinu ukupnog broja ljudi koji su napustili zemlju od početka invazije pre dve godine.

Podaci Odeljenja za socijalnu politiku Ukrajine pokazuju da je 3,5 miliona ljudi otišlo da žive u Sjedinjenim Državama (SAD) i zemljama EU.

Međutim, u EU kažu da su od početka rata zvanično prihvatili više od 4,2 miliona građana Ukrajine.

Biće ključno koliko će onih koji su otišli želeti da se vrate kada se rat završi, rekla je za BBC njuz Ukrajina Ela Libanova, direktorka Instituta za demografiju.

„Ranije smo verovali da će se rat završiti do 2025. godine, a sada mislimo da se neće okončati do 2027., pa čak ni do 2030. godine.

„Nemoguće je davati bilo kakve prognoze s obzirom na nepredvidivost događaja", kaže ona.

Sociolozi ističu da će jedan od izazova za budućnost Ukrajine biti radikalna promena polne i starosne strukture stanovništva.

Mobilizacija muškaraca i emigracija žena otežaće stvaranje porodica.

U obraćanju na Ukrajinskom omladinskom forumu prošlog meseca, predsednik Vladimir Zelenski je obećao da će promovisati bolje uslove za mlade uvođenjem paketa obrazovnih grantova i smanjenjem učešća za hipoteke.

„Uprkos teškim okolnostima, Ukrajina neće imati generaciju izgubljenu u ratu", rekao je on, a potom najavio i ideju da se obrazuje ministarstvo čiji bi glavni zadatak bio da nadgleda povratak Ukrajinaca u zemlju.

• Puna groblja i prazni domovi: Patnja Ukrajinaca ne jenjava
• Rat u Ukrajini stvorio armiju amputiranih: Pokretna traka slomljenih tela
• „Zavideo sam ljudima bez udova": Priča ukrajinskog vojnika sa postraumatskim stresnim poremećajem

Sumorna budućnost

„Ljudi nisu sigurni u Ukrajinu, ne vide budućnost ovde", kaže 18-godišnji Maksim Semidotski.

On je jedan od retkih mladih ljudi koji su se vratili u Ukrajinu nakon što su zbog rata napustili zemlju.

Dom u Hersonskoj oblasti na jugu Ukrajine napustio je 2022. godine kada su je okupirale ruske snage i sa porodicom se preselio u Irsku.

Herson je oslobođen u oktobru 2022. godine, ali je i dalje blizu linije fronta i često ga granatira ruska vojska.

U avgustu 2023. godine, dva meseca pre nego što je napunio 18 godina, Maksim je odlučio da se vrati u Ukrajinu.

„Rođaci su me upozoravali da će biti teško, ali sam sam kupio avionsku kartu", kaže on.

Njegova devojka ga je čekala i oni su započeli novi život u ukrajinskoj prestonici Kijevu.

Maksim je nastavio da pohađa obuku da postane varilac.

„Ono što sada najviše želim je da pobedimo", kaže on.

„Želim da se vratim u moj grad [Herson] i da ga ponovo izgradim od nule".

Kaže da se ne plaši da ratuje u slučaju da bude pozvan u vojsku.

„Odmah bih otišao da se borim, ali prvo mi treba zanat da bih zaradio za život", kaže on.

Prema anketi koja je sprovedena među školskom decom u Ukrajini, do četvrtine ispitanika je izjavilo da žele da se presele u inostranstvo.

Međutim, da li će Ukrajinci masovno želeti da se vrate kući zavisiće od toga kada i kako će se ovaj rat završiti.

Pogledajte video: Opasan beg od mobilizacije u Ukrajini

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.29.2024)