Šta je Gvozdena kupola i koje sve protivazdušne sisteme ima Izrael
Izrael ima nekoliko sistema protivvazdušne odbrane, od kojih je najpoznatija Gvozdena kupola.
Izrael se mesecima suočava sa raketnim napadima Hamasa iz Gaze, Hezbolaha iz Libana, jemenske pobunjeničke grupe Huti pobunjenika u Jemenu, kao i Irana, koji je dva puta ove godine, najpre u aprilu, potom i u oktobru, ispalio projektile na izraelsku teritoriju.
U najnovijem napadu u utorak, 1. oktobra, Iran je ispalio oko 200 raketa na Izrael, koji je koristio sve sisteme protivraketne odbrane da im se suprotstavi.
Izrael ima nekoliko sistema protivvazdušne odbrane, od kojih je svaki napravljen da presreće dolazeće rakete na različitim visinama i udaljenostima.
- Odakle Izrael dobija oružje
- Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
- Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
Gvozdena kupola, najpoznatiji izraelski raketni štit, služi za presretanje raketa kratkog dometa, kao i granata i minobacača, ispaljenih sa udaljenosti do 70 kilometara.
Davidova praćka je namenjen uništavanju raketa većeg dometa, krstarećih projektila i balističkih projektila dugog dometa, ispaljenih sa udaljenosti do 300 kilometara.
Strela 2 i Strela 3 štite nebo od balističkih projektila srednjeg i dugog dometa kada su udaljene do 2.400 km.
Kako funkcioniše Gvozdena kupola?
Gvozdena kupola je deo širokog sistema odbrambenog raketnog sistema koji funkcioniše iznad Izraela, a koji košta milijarde dolara.
Sistem koristi radar za praćenje dolazećih projektila, a zatim ispaljuje dve rakete-presretače da bi ih oborio.
Tehnologija pravi razliku između projektila koji će verovatno pogoditi izgrađena područja i onih koji će promašiti cilj.
Ciljani su i oboreni samo oni projektili koji se kreću prema gradovima, što čini sistem isplativijim.
Izraelska vojska tvrdi da Gvozdena kupola uništava 90 odsto raketa koje cilja.
Smatra se da svaka njegova rakete Tamir košta oko 50.000 dolara.
Sistemi su postavljeni širom Izraela, a svaka baterija se sastoji od tri ili četiri lansera, od kojih svaki ima 20 projektila presretača.
Razvijen je posle rata Izraela i Hezbolaha 2006. godine, kada je libanska grupa ispalila skoro 4.000 raketa na Izrael, nanevši ogromnu štetu i ubivši desetine građana.
Sistem Gvozdena kupola su, u saradnji sa Amerikancima, razvile izraelske firme Rafael Advanced Defense Systems i Israel Aerospace Industries.
Amerika je u ovaj projekat uložila više od 200 miliona dolara.
Sistem je raspoređen 2011. godine i prvi put je korišćen u borbi te godine, presrećući raketu ispaljenu iz Gaze, palestinske enklave kojom od 2007. godine upravlja Hamas.
Kako radi Davidova praćka?
Davidova praćka, na hebrejskom nazvana „Čarobni štapić", može da presreće projektile na udaljenosti do 300 kilometara.
Korišćen je u septembru 2024. za obaranje balističke rakete koju je ispalio Hezbolah iz Libana.
Izraelska vojska je rekla da je projektil bio bio iranske proizvodnji Kadr-1 - balistička raketi srednjeg dometa koja može da nosi bojevu glavu od 700 do 1.000 kilograma.
Dok je Hezbolah saopštio da je projektil bio usmeren na sedište obaveštajne agencije Mosada u Tel Avivu, izraelska vojska je tvrdila da se kretala prema stambenoj zoni.
Davidovu praćku zajednički su razvili Rafael Advanced Defense Systems iz Izraela i američki Raytheon.
Prvi put je postavljen 2017. godine.
Njegove rakete „Staner" su napravljene da obaraju balističke rakete kratkog, srednjeg i dugog dometa na malim visinama.
Kao i Gvozdena kupola, i ovaj sistem cilja samo rakete koje prete naseljenim područjima.
Davidova praćka služi i za presretanje aviona, dronova i krstarećih projektila.
Svaka raketa koju ispaljuje ovaj sistem košta oko milion dolara.
Kako funkcionišu rakete sistema Strela?
Strela 2 je dizajnirana da uništi balističke rakete kratkog i srednjeg dometa dok lete kroz gornju atmosferu, oko 50 kilometara iznad Zemlje.
Rad na sistemu započet je posle Prvog zalivskog rata 1991. godine, kada je Irak ispalio desetine sovjetskih projektila Skad na Izrael.
Ovaj protivavzdušni sistem u upotrebi je od 2000. godine.
Strela 2 može da otkrije projektile sa udaljenosti od 500 kilometara.
Presreće ih na relativno malom dometu - na udaljenostima do 100 km od mesta lansiranja.
Njegove rakete putuju devet puta većom brzinom od zvuka i može da ih ih ispali na do 14 ciljeva odjednom.
Strela 2 je navodno prvi put upotrebljena u borbi 2017. godine, za obaranje sirijske rakete zemlja-vazduh.
Sistem Strela 3 prvi put je raspoređen 2017. godine i osmišljen je da presreće balističke rakete dugog dometa dok putuju na vrhu svog luka, izvan Zemljine atmosfere.
Ima domet od 2.400 kilometara.
Uveden je u upotrebu 2017. godine, a prvi put je upotrebljen u borbi 2023. godine, za presretanje balističke rakete koju su jemenski pobunjenici Huti ispalili na priobalni grad Eilat, na jugu Izraela.
Sistem Strela 3 zajednički su razvile državna kompanija Israel Aerospace Industries i američki Boing.
Svi izraelski protivraketni odbrambeni sistemi korišćeni su da se suprotstave masovnom napadu dronovima i raketama iz Irana u aprilu 2024.
Oni, kao i borbeni avioni iz SAD, Velike Britanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, oborili su 300 iranskih projektila, saopštila je tada izraelska vojska.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.02.2024)
Rusija i Ukrajina: Rusi ušli u Ugledar, strateški važan grad u Donjeckoj oblasti
Izrael: U pucnjavi u Tel Avivu ubijeno sedam ljudi, policija okrivila „teroriste"
