За резолуцију ПАЦЕ о Асанжу гласала три од пет представника Србије
За резолуцију Парламентарне скупштине Савета Европе (ПАЦЕ), којом се утврђује да је оснивач Викиликса Џулијан Асанж био политички затвореник у Великој Британији, гласала су три од пет чланова делегације Србије, саопштило је данас Удружење новинара Србије (УНС).
Јучерашња резолуција, у којој се наводи и да поступање према Асанжу има ефекат застрашивања на новинаре и узбуњиваче широм света, усвојена је са 88 гласова, док је 13 посланика било против, а 20 уздржано.
Од пет чланова делегације Србије, за резолуцију су гласали Александар Мирковић и Биљана Пантић Пиља из Српске напредне Странке (СНС) и Дуња Симоновић Братић из Социјалистичке партије Србије (СПС). Против је био Владимир Ђорђевић из Покрета обнове краљевине Србије (ПОКС), док је Елвира Ковач из Савеза војвођанских Мађара (СВМ) била уздржана.
У Резолуцији се наводи да се Асанж може сматрати политичким затвореником због начина на који је третиран, у складу са дефиницијом коју је ПАЦЕ усвојила у оквиру Резолуције из 2012. године.
Према тој дефиницији, особа лишена слободе може се сматрати политичким затвореником ако је притвор у супротности с неким од основних права наведених у Европској конвенцији о људским правима, као и ако је наметнут искључиво из политичких разлога.
У извештају "Притварање и осуда Џулијана Асанжа и њихови застрашујући ефекти на људска права", који је сачинила Суна Торлидур са Исланда, пише да "било који облик или трајање лишења слободе, било да се ради о затвору након пресуде, притвору пре суђења, притвору у сврху изручења, административном притвору или чак кућном притвору, може бити обухваћен дефиницијом политичког затвореника".
Према том извештају, Асанж испуњава неколико критеријума из дефиниције, на основу којих може да буде означен као политички затвореник, наводи УНС.
Резолуцијом ПАЦЕ позива Велику Британију да хитно преиспита своје законе како би спречила могућност изручења појединаца тражених због политичких деликата, као и да спроведе независну истрагу о поступању према Асанжу. Том истрагом треба да се утврди да ли је Асанж био изложен мучењу, нехуманом понашању и понижавајућем поступању.
Скупштина је позвала чланице и посматраче Савета Европе "да пруже адекватну заштиту, укључујући азил, узбуњивачима који откривају незаконите активности својих влада и који су због тога изложени претњама одмазде у својим матичним државама, под условом да њихова открића испуњавају критеријуме за заштиту према принципима које заступа Скупштина, посебно у одбрани јавног интереса".
Америчко правосуђе је гонило Асанжа јер је од 2006. године објавио више од 700.000 поверљивих докумената о војним и дипломатским активностима САД, посебно у Ираку и Авганистану.
Асанж се у јуну вратио у Аустралију пошто се нагодио с властима САД и признао кривицу за заверу ради прибављања и објављивања поверљивих информација о одбрани САД.
За то га је амерички суд казнио с пет година затвора, али га је одмах пустио на слободу јер је толико време провео у екстрадиционом притвору у Великој Британији. Пре екстрадиционог притвора Асанж је седам година живео у Амбасади Еквадора у Лондону, као бегунац од правосуђа САД, пошто му је та јужноамеричка земља одобрила азил.
Присталице Асанжа у њему виде истраживачког новинара прогоњеног због откривања информација, а противници сматрају да је "непромишљен блогер" чија је одлука да објави веома осетљиве државне документе довела у опасност многе животе и озбиљно угрозила безбедност САД.
(Бета, 03.10.2024)
