Uspomene sa stare autobuske: Siniša sreo Đoganija, šibicari odradili teču iz Francuske, a evo gde je završio verenički prsten iz filma

Klinke, kasnile još u najavi. Utrčavamo na peron s kartama u rukama i šeširima za plažu, ko bez duše, samo da bismo videle autobus koji kreće. Srećom, bile smo dovoljno lude da izletimo pred njega da ga zaustavimo, ok neki vozači bili. A nama je to bilo najbolje letovanje ikad. Inače nisam nešto sentimentalno vezana za BAS, ali eto, svaki put kad bih se tamo našla, nekako bi mi ta scena zaigrala pred očima. Ipak, znam mnogo ljudi koji imaju i jače. Sećam se da je