Најбољи млади фотограф дивљег света 2024.: Природњачки музеј у Лондону објавио победничке слике
Више од 4.000 фотографија из свих делова света учествовало је на конкурсу Најбољи млади фотограф дивљег света у 2024. години. Слике приказују дивље животиње, од америчких предграђа до индијских националних паркова, и помажу научницима да боље разумеју губитак станишта и еколошке изазове.
Замислите да фото-апаратом ухватите делић секунде ретког призора у дивљини,која открива невероватне детаље.
То нису шаре на крзну тигра у скоку, нити окице ракуна које се цакле на уличној расвети, већ сићушна буба која може да скочи за трен ока, пузећи према према микроорганизму испод балвана у шуми.
Ови малецни инсекти, познати као скокуми (Цоллембола), дугачки су једва два милиметра и имају шест ногу.
- Секс жаба, „чупава&qуот; лопта у мору и Господин Фазан: Чудесна природа кроз објектив
- Шимпанзе саме себе лече биљкама
- Крчединска ада: Дунавско острво са којег спасавају промрзле животиње
Могу да изведу најбржи премет уназад на Земљи, кажу истраживачи.
Скокуми, који могу да се нађу широм света, играју кључну улогу у нашем окружењу.
Хране се микроорганизмима као што су бактерије и гљиве, и побољшавају квалитет земљишта тако што доприносе разградњи органских материја.
Алексис Тинкер Цавалас, 17-годишњак из Немачке, снимио је овај невероватан призор скокума у шумовитој области на периферији главног града Берлина.
Слика названа Живот под мртвим дрветом освојила је прву награду на такмичењу Најбољи млади фотограф дивљег света у 2024. години, које је организовао Природњачки музеј у Лондону.
„Одувек сам желео да покушам да на истој фотографији ухватим скокуна и сићушне организме који се јављају на вегетацији која трули.
„То је често прилично тешко јер морате да имате среће да се нађете на правом месту у право време, а чак и тада, уочити такав призор је изазов, јер су тако сићушни&qуот;, победник Алексис каже за ББЦ.
На правом месту у право време
„Успео сам да приђем веома близу и да брзо усликам.
„Скокуми обично не мирују дуго, тако да нисам имао много времена за фотографисање&qуот;, додаје он.
Млади фотограф каже да је за победничку фотографију применио технику спајања више фотографија (фрејмова), комбинацијом 36 слика и употребом различитог фокуса за сваку од њих.
Природњачки музеју у Лондону је саопштио да је на овогодишњем конкурсу Најбољи млади фотограф дивљег света учествовао рекордан број - више од 4.000 фотографија из целог света.
Такмичење је подељено у три категорије према узрасту младих фотографа - 10 година и млађи, 11 до 14 година и 15 до 17 година.
Победници појединачни категорија учествују у избору за звање Најбољи млади фотограф дивљег света.
Категорија 11 до 14 година
Фотографија младог Куперовог јастреба који једе веверицу, коју је направио Пархам Пурахмад из државе Калифорније у Сједињеним Државама (САД), освојила је награду у категорију од 11 до 14 година.
Овај 14-годишњак каже да његова фотографија заиста може да остави утисак на посматраче, јер приказује невероватну дивљину у близини великог града.
„Мислим да може да отвори људима очи да постоји задивљујућа природа тако близу наших кућа&qуот;, каже он за ББЦ.
Категорија 10 година и млађи
Фотографија црноглаве траварке поред масивног ланца са катанцем, коју је снимио Алберто Роман Гомез из Шпаније, освојила је награду у категорији 10 година и млађи.
Осмогодишњак каже да би волео да његова победничка фотографија подстакне људе да размишљају о важности очувања животињских врста, биљака и станишта.
„Дакле, они могу да се поштују и о њима може да се брине, уместо да се уништавају и да се дозволи да нестану&qуот;, каже он за ББЦ.
Полин Роберт, шефица програма Најбољи млади фотограф дивљег света у Природњачком музеју у Лондону, каже да је циљ такмичења да прикаже надареност и вештине младих фотографа широм света.
„Али, такође смо желели да надахнемо нову генерацију фотографа дивљег света - не само могуће будуће фотографе, већ и младе људе да почну да запажају природу око себе и да буду мотивисани да је примећују&qуот;, каже она за ББЦ.
Организатори кажу да је такмичење више од конкурса.
Научници у Природњачком музеју у Лондону не само да гледају све ове фотографије и идентификују врсте, већ им оне помажу и да разумеју губитак станишта и изазове са којима се врсте и њихово окружење суочавају широм света.
„И наравно, да разговарамо о већем глобалном питању, као што су климатске промене, али и губитку биодиверзитета&qуот;, каже Полин Роберт.
Боље разумевање природе
Конкурс је отворен за све из свих делова света.
„И слика не мора да буде направљена професионалним фото-апаратом.
„Паметни телефони данас праве фотографије заиста одличног квалитета.
„А жири не доноси одлуку на основу технологије коришћене за прављење фотографије&qуот;, додаје Полин Роберт.
Алексис Тинкер Цавалас такође има поруку, посебно за младе људе широм света који су заинтересовани за фотографисање дивљег света.
Верује да фотографисање дивљих животиња, посебно макрофотографисање, које обожава, може да допринесе да људи боље разумеју природу.
„Многи људи једноставно нису свесни колико инсеката, паукова и других малих организама има около и колико су важни - колико значајну улогу имају, чак и у градовима, у екосистемима&qуот;, каже он.
„Мислим да је фотографисање ових врста дивљих животиња одличан начин да се подигне свест и помогне људима да науче више и да боље разумеју природу&qуот;, додаје он.
Погледајте видео: Како алигатори проводе зиму испод леда
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.09.2024)
Ко је Дарко Глишић, српски министар ком је позлило током гостовања на телевизији
