Како млади из мањих места у Србији брину о менталном здрављу

Када је због наглих промена расположења и сталног осећаја немира Милан Ђаковић из Врњачке Бање пре пет година потражио помоћ психијатра, није ни слутио колики га пут очекује.

Пошто није био пунолетан, педијатар га је упутио у Краљево, јер у граду у којем живи постоји само психијатар за одрасле, присећа се данас 20-годишњи студент .

Али како му после вишемесечних одлазака није установљена одговарајућа дијагноза, пожелео је да оде код другог лекара.

Његову жељу је било немогуће остварити.

„Није било чак ни приватног психијатра у близини&qуот;, каже Милан за ББЦ на српском.

• Одабир психотерапеута у Србији: „Узми мотику па копај, да видиш шта је терапија&qуот;
• Зашто је младима у Србији све теже да стекну пријатеље
• Чега се плаше млади у Србији

Млади не сматрају да им је стручна помоћ за проблеме са менталним здрављем доступна, наводи се у Алтернативном извештају о положају и потребама младих у Републици Србији за 2024. који је објавила Кровна организација младих Србије.

Отприлике половина њих каже да се често осећа анксиозно, а око 30 одсто сматра да је депресивно, показује исто истраживање.

Млади у Србији се боре са стигмом и страхом да признају да им је помоћ потребна, а када коначно одлуче да потраже подршку, настаје проблем, јер нема довољно психијатара и психолога, објашњава Мери Стојковић, психолошкиња из Власотинца, на југоистоку Србије, за ББЦ на српском.

„Они који живе у мањим местима су заборављени и једноставно им није доступна довољно развијена мрежа психолошке подршке.&qуот;

У Власотинцу, на пример, млади могу од педијатра да добију упут за 17 километара удаљену лесковачку болницу, одакле иду на Институт за ментално здравље у Нишу, који је 60 километара даље.

„Родитељи често одустану у току самог процеса, јер „многи не желе да се документује да је њиховом детету било потребно лечење, посебно ако желе да упишу Полицијску или Војну академију&qуот;, каже Стојковић.

Иако свака трећа особа у Србији има изражене психичке сметње, у домовима здравља запослено је свега 123 психолога, показује истраживања Мреже психосоцијалних иновација из 2023. године.

'Све зависи од нечије добре воље'

Како су га лоша осећања и даље мучила, Милан је са родитељима отишао у Београд, у приватну клинику која ради са адолесцентима.

„Био је то додатни стрес, али био сам лоше и морао сам помогнем себи&qуот;, каже.

Вишемесечне терапије су представљале велики трошак, па га је доктор упутио на Клинику за неурологију и психијатрију за децу и одрасле у Београду.

Тамо се лечио све док није постао пунолетан.

„Био сам захвалан доктору јер ми је помогао да дођем до државне установе, али ме је поразило сазнање да смо препуштени сами себи и да све зависи од нечије добре воље.

„Непрестано се инсистира на бризи о менталном здрављу, али је то у пракси, посебно за људе који живе у малим местима, јако тешко&qуот;, каже Милан.

Само 77 здравствених радника у државним установама - међу њима 47 психијатара - брину о менталном здрављу деце и адолесцената, подаци су Светске здравствене организације из 2020.

Из Института за јавно здравље 'Милан Јовановић Батут' до објављивања овог текста нису одговорили на питање ББЦ новинара о броју психијатара у Србији који раде са младима.

Када је Милан напунио 18 година, „ситуација је постала једноставнија&qуот;.

„Због студија сам се преселио у Београд и од тада за психијатра узимам упуте у студентској поликлиници, а приватно одлазим на психотерапију.&qуот;

Психолог на екрану

Снажан и убрзан рад срца и страх да ће „јој се нешто лоше догодити&qуот; преплавио је 19-годишњу Теодору Тошић када је завршила прву годину студија биологије и лето проводила код куће на селу.

„Пошто сам била далеко од града, а претпостављала сам да је у питању напад панике, једино ми је преостало да пронађем бесплатну психолошку помоћ на интернету&qуот;, каже за ББЦ на српском.

Лице „које улива поверења&qуот; појавило се на екрану њеног компјутера.

„Било ми лакше после тога, али сам знала да ми је потребан разговор уживо да бих се осећала боље, па сам по повратку у Београд одмах потражила психотерапеута.&qуот;

УНИЦЕФ је 2022. године основао интернет психолошку платформу намењену младима, Све је ок, на којој се може заказати хитан разговор са стручњацима, али и саветовање.

Како би се обезбедила потпуна анонимност, подаци о месту из којег млади долазе се не прикупљају, кажу у писаном одговору из УНИЦЕФ-а.

Током последње три године, сајт Све је ок забележио је више од 300.000 посета.

Како побољшати негу о менталном здрављу у мањим местима?

„Највећи број младих са којима радим имају проблема са анксиозношћу, сталним осећањем страха, тескобе и стрепње.

„Анксиозност је некад пропраћена и физичким симптомима као што су повраћање и несаница, па је теже дијагностификују лекари опште праксе&qуот;, каже Стојковић

Честе су и „потешкоће са пажњом и зависност од коцке&qуот;.

Зато је битно предупредити развијање озбиљнијих проблема менталног здравља формирањем психолошких саветовалишта и центара за рад са младима, сматра.

То би младима „помогло и у развијању здравих животних навика&qуот;.

Под покровитељством Института за ментално здравље у Београду је у априлу отворен Центар за младе ЦЕЗАМ, за кориснике од 10 до 30 година.

„До сада нико од младих из унутрашњости Србије није потражио помоћ код нас&qуот;, каже Снежана Мрвић, психолошкиња из овог центра.

Деца и адолесценти имају проблем да се обрате стручном раднику у школи и психолозима у домовима здравља, јер се стиде или се боје осуде, објашњава Стојковић.

„Отварање ових центара у малим местима, вршњачка едукација и сарадња са школама, створили би осећање сигурности и помогло младима.&qуот;

Терапије и савети би били бесплатни јер „нема сваки родитељ довољно новца да би детету приуштио приватну терапију, које коштају од три до шест хиљада динара&qуот;, сматра.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Неке од стручних установа, саветовалишта и СОС телефона који вам могу пружити помоћ у Србији су:

• Клиника за психијатријске болести Др Лаза Лазаревић
• Вишеградска 26, Београд; Телефон: 011/3636400; ввв.лазалазаревиц.рс
• Центар Срце
• Телефон: 0800-300-303; Мејл: вања@центарсрце.орг; ввв.центарсрце.орг
• Радно време је 14 до 23 часова, сви позиви су анонимни и помоћ је бесплатна
• Национална СОС линија за превенцију самоубиства
• Телефон: 011/7777000; Позиви су анонимни
• Додатне адресе и контакте институција и организација у Србији и региону које се баве менталним здрављем можете наћи у групи „За Тебе #ВажноЈе&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.10.2024)