Izrael i Palestinci: Koje su sve vođe Hamasa ubijene

Tekst je ažuriran 18. oktobra 2024.

Od 8. oktobra 2023. godine kada je Izrael pokrenuo najpre vazdušne napade, a potom i kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze, u znak odmazde zbog napada Hamasa na Izrael, mnoge vođe palestinske ekstremističke organizacije su ubijene.

Izrael je 17. oktobra 2024. potvrdio da je ubio Jahju Sinvara, koji je bio proglašen za opšteg vođu Hamasa, nakon što je Ismail Hanije, vođa političkog krila pokreta, poginuo 30. jula 2024. u izraelskom vazdušnom napadu na Teheran, gde je bio na inauguraciji novog predsednika Irana.

Prethodno je Izrael saopštio i da je sredinom jula 2024. ubio i Muhameda Deifa, vođu vojnog krila Hamasa.

U martu 2024. godine, Izrael je ubio i Marvana Isu, zamenika Muhameda Deifa.

Uz Sinvara, Deif i Isa su smatrani za glavne organizatore i planere napada Hamasa na jug Izraela, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoce i odveden u Gazu.

• Šta je Hamas
• Kako je Izrael pronašao i ubio vođu Hamasa Jahju Sinvara
• Izrael ubio političkog lidera palestinskog Hamasa i komandanta libanskog Hezbolaha
• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu

Jahja Sinvar

Jahja Sinvar se smatra organizatorom napada Hamasa 7. oktobra na Izrael, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoce i odveden u Gazu.

Sinvar je bio vođa Hamasa u Gazi, ali je postao opšti vođa organizacije posle ubistva Ismaila Hanije u Teheranu u julu ove godine.

Sinvar, koji je rođen u Pojasu Gaze 1962. godine, pridružio se pokretu u ranoj mladosti.

Bio je osnivač Hamasovih snaga bezbednosti poznatih kao „Madžd", koje se bave pitanjima unutrašnje bezbednosti, kao što su sprovođenje istraga o osumnjičenim izraelskim agentima i pronalaženje samih oficira izraelskih obaveštajnih i bezbednosnih snaga.

Sinvar je uhapšen tri puta, prvi put 1982. godine, a izraelske snage su ga držale u administrativnom pritvoru četiri meseca.

Treći put je uhapšen 1988. i osuđen na četiri doživotne kazne zatvora.

Dok je Sinvar služio kaznu, tenk izraelskog vojnika Gilada Šalita bio je pogođen projektilom, a on je uzet za taoca.

Međutim, Sinvar je bio među 1.027 palestinskih i izraelskih arapskih zatvorenika koje je Izrael oslobodio u zamenu za izraelskog vojnika koji je Hamas držao u zarobljeništvu više od pet godina.

Sinvar se potom vratio na poziciju istaknutog lidera u Hamasu i imenovan je za šefa političkog biroa grupe u Pojasu Gaze 2017. godine.

U septembru 2015. godine, SAD su stavile Sinvara na crnu listu „međunarodnih terorista".

Sinvar je 13. februara 2017. izabran za šefa političkog biroa pokreta u Pojasu Gaze, nasledivši Ismaila Hanijea.

Izraelske snage ubile su Sinvara u Rafi, na jugu Pojasa Gaze, 16. oktobra 2024.

Pogledajte video o Jahji Sinvaru:

Ismail Hanije

Ismail Hanije se smatrao opštim vođom Hamasa sve dok grupa nije potvrdila njegovu smrt u Iranu 31. jula 2024.

Ismail Abdel Sala Hanije, čiji je bio nadimak Abu Al Abd, rođen je u palestinskom izbegličkom kampu.

Bio je šef je političkog biroa pokreta Hamas i bio je premijer desetog kabineta palestinskih vlasti.

Izrael ga je zatvorio 1989. na tri godine, nakon čega je izgnan u Mardž Al Zuhur - ničiju zemlju između Izraela i Libana - sa velikim brojem drugih vođa Hamasa, gde je bio punih godinu dana živeću u teškim uslovima 1992. godine.

Posle te godine provedene u izgnanstvu, vratio se u Gazu, a 1997. godine postavljen je za šefa kancelarije Šeika Ahmeda Jasina, duhovnog vođe pokreta Hamas, što je pojačalo njegov položaj.

Hamas ga je 16. februara 2006. godine predložio za premijera palestinskih vlasti, a imenovan je četiri dana kasnije.

Predsednik Palestinske nacionalne uprave Mahmud Abas je 2017. godine smenio Hanijea nakon što su brigade Al Kasam preuzele kontrolu nad Pojasom Gaze, prognavši predstavnike Abasovog pokreta Fatah u nedelji nasilja u kojoj je bilo mnogo mrtvih.

Hanije nije prihvatio odluku o smenjivanju koju je nazvao „neustavnom", istakavši da će „njegova vlada nastaviti dužnosti i da se neće odreći nacionalne odgovornosti prema palestinskom narodu".

Od tada je u više navrata pozvao na pomirenje sa pokretom Fatah.

Pogledajte video: Ismail Hanije - poslednji dani političkog vođe palestinskog Hamasa u Iranu

Za šefa političkog biroa Hamasa, iazbran je 6. maja 2017. godine.

Američki Stejt department je 2018. godine proglasio Hanijea teroristom.

U aprilu 2024. godine, Hamas je saopštio da se u izraelskom napadu u Pojasu Gaze ubijena trojica sinova i četvoro unučadi Ismaila Hanijea.

Izraelska vojska tada je tvrdila da su sinovi Hanijea bili pripadnici Hamasovog vojnog krila.

Hanije je poslednjih godina živeo u Kataru.

Ubijen je 30. jula 2024. u napadu u Teheranu, gde je bio na inaguraciji novog predsednika Irana.

Muhamed Deif

Muhamed Diab Al Masri, čiji je nadimak bio „Abu Halid" i „Al Deif", bio je predvodik brigada Iz al-Din al-Kasam, vojnog krila pokreta Hamasa.

Rođen je u Gazi 1965. godine.

Za Palestince je bio poznat kao „Mozak", a među Izraelcima kao „Čovek smrti" ili „Borac sa devet života".

Stekao je diplomu iz biologije na Islamskom univerzitetu u Gazi.

Tamo je bio poznat po ljubavi prema glumi i pozorištu i osnovao je umetničku grupu.

Kad je objavljeno osnivanje Hamasa, bez oklevanja se pridružio njegovim redovima.

Izraelske vlasti su ga uhapsile 1989. godine i bio je 16 meseci u pritvoru.

Tokom zatočeništva, Deif se dogovorio sa Zakarijom Al Šorbagijem i Salahom Šehadehom da osnuju pokret odvojen od Hamasa sa ciljem zarobljavanja izraelskih vojnika.

To su potom postale brigade Al Kasam.

• Za Hamas 'Mozak', za Izrael 'Mačka sa devet života': Ko je Muhamed Deif, misteriozni vojni lider Hamasa

Nakon što je Deif pušten iz zatvora, brigade Al Kasam počele su da se pojavljuju kao vojne formacije, a on je bio na njihovom čelu kao jedan od osnivača, zajedno sa drugim vođama Kasama.

Deif je osmislio izgradnju tunela koji su omogućili Hamasovim borcima da upadaju u Izrael iz Gaze, i jedan od zastupnika strategije ispaljivanja većeg broja raketa.

Međutim, najozbiljnije optužbe protiv njega su planiranje i nadgledanje niza osvetničkih operacija posle atentata na Hamasovog tvorca bombi Jahju Ajaša - dizanja u vazduh autobusa u kojima je poginulo pedesetak Izraelaca početkom 1996. godine - i učešće u hvatanju i ubistvu tri izraelska vojnika sredinom 1990-ih.

Izrael ga je uhapsio i poslao u zatvor 2000. godine, ali je uspeo da pobegne od tamničara početkom takozvvane „Druge intifade" i od tada je ostavljao vrlo malo tragova.

Postoje tri fotografije Deifa: jedna je veoma stara, na drugoj je maskiran, a treća je slika njegove senke.

Najozbiljniji atentati na njega izvedeni su 2002. godine: Deif je pukim čudom preživeo, ali je izgubio oko.

Izrael tvrdi da je izgubio i stopalo i šaku, i da ima poteškoće da priča nakon što je bio meta drugih pokušaja ubistava.

Tokom napada na Pojas Gaze 2014. godine koji je trajao više od 50 dana, izraelska vojska ponovo nije uspela da ubije Deifa, ali jeste njegovu ženu i dvoje dece.

Izrael je saopštio da je ubio Deifa u vazdušnom napadu na Kan Junis, u južnom delu Gaze, u julu 2024.

Marvan Isa

Marvan Isa, ili „Čovek senka", bio je desna ruka Muhameda Deifa, zamenik glavnog komandanta brigada Al Kasam, i veruje se da je bio jedan od ključnih planera napada na Izrael 7. oktobra 2023.

Izraelske snage su ga zatvorile tokom takozvane „Prve intifade" na pet godina zbog njegovih aktivnosti sa Hamasom, kome se pridružio kao vrlo mlad.

Intifade su nazivi palestinskih ustanaka protiv Izraela - prva je trajala od 1987. do 1993. kada je uspostavljena Palestinska samouprava, a druga je započela 2000.

Isticao se kao talentovani košarkaš, ali nije izgradio sportsku karijeru, jer ga je Izrael uhapsio 1987. godine pod optužbom da se pridružio pokretu Hamas.

Palestinska uprava ga je naknadno uhapsila 1997. godine i nije oslobođen sve do izbijanja takozvane „Al Aksa Intifade" 2000. godine.

Posle puštanja iz zatvora, Isa je odigrao ključnu ulogu u izgradnji vojne strukture u brigadama Al Kasam.

Zbog njegove istaknute uloge u pokretu, dospeo je na izraelsku poternicu.

Izraelci su pokušali da izvrše atentat na njega tokom sastanka vrhuške 2006. godine sa Deifom i glavnim liderima brigada Al Kasam.

Bio je ranjen, ali je cilj Izraela, njegova likvidacija, nije ostvaren.

Izraelski borbeni avioni dva puta su uništili njegovu kuću tokom invazije na Gazu 2014. i 2021. godine, a u napadima je poginuo njegov brat.

Izrael je saopštio da je ubio Isu u vazdušnom napadu na tunel ispod izbegličkog kampa u centralnom pojasu Gaze u martu 2024.

• Kako je Hamas izveo munjeviti napad na Izrael za koji niko nije verovao da je moguć
• Hamas iznenadio Izrael taktikom iz Drugog svetskog rata
• BBC u izraelskom selu u kome je Hamas ubijao porodice u njihovim domovima

Halid Mešal

Halid Mešal „Abu Al Valid" rođen je u selu Silvad na Zapadnoj obali 1956. godine.

U osnovnu školu je išao tamo pre nego što je sa porodicom emigrirali u Kuvajt, gde je dovršio školovanje.

Mešal se smatra jednim od osnivača pokreta Hamas i član je njegovog političkog biroa od osnivanja.

Predsedavao je političkim biroom pokreta između 1996. i 2017. godine, a bio je postavljen za njegovog lidera posle smrti Šeika Ahmeda Jasina 2004. godine.

Izraelska obaveštajna služba Mosad pokušala je da ga ubije 2017. godine po direktnom naređenju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Netanjahu je od šefa Mosada tražio da pripremi plan za izvršenje atentata.

Deset agenata Mosada ušlo je u Jordan sa falsifikovanim kanadskim pasošima.

Dok je hodao ulicom glavnog grada Amana, Mešalu, koji je u to vreme imao jordansko državljanstvo, ubrizgana je toksična supstanca.

Jordanske vlasti su otkrile pokušaj ubistva i uhapsile dvojicu agenata Mosada.

Pokojni jordanski kralj Husein tražio je od izraelskog premijera protivotrov za toksičnu supstancu ubrizganu Mešalu, ali je Netanjahu prvo odbio taj zahtev.

Pokušaj njegovog ubistva poprimio je političku dimenziju i američki predsednik Bil Klinton je intervenisao i primorao Netanjahua da obezbedi protivotrov.

Mešal je posetio Pojas Gaze prvi put 7. decembra 2012. godine.

Bila mu je to prva poseta Palestinskim teritorijama otkako je otišao sa 11 godina.

Po dolasku na granični prelaz Rafa, dočekali su ga frakcijski i nacionalni palestinski lideri, a mase Palestinaca pratile su ga duž čitavog puta dok nije stigao u grad Gazu.

Savet Šura pokreta izabrao je 6. maja 2017. godine Ismaila Hanijea da ga nasledi na mestu šefa političkog biroa.

Mešal je postao šef političkog biroa grupe u inostranstvu.

• Šta je Al Aksa i zašto je žarište sukoba izraelske policije i Palestinaca
• Zašto je najava žrtvovanja životinje dovela do sukoba u Jerusalimu
• Šeik Džara - deo Jerusalima u srcu oluje na Bliskom istoku
• Šta je kamp Dženin i zašto ga Izrael napada

Mahmud Zahar

Mahmud Zahar je rođen 1945. godine u gradu Gazi.

Zahar se smatra jednim od najistaknutijih lidera Hamasa, i član je političkog vođstva pokreta.

Otac mu je bio Palestinac, a majk Egipćanka. Rano detinjstvo je proveo u gradu Ismailiji, u Egiptu.

Osnovnu i srednju školu završio je u Gazi.

Diplomirao je medicinu na Univerzitetu Ain Šams u Kairu 1971e, a potom stekao i master iz opšte hirurgije 1976. godine.

Radio je kao doktor u bolnicama u Gazi i Kan Junisu dok ga izraelske vlasti nisu smenile iz političkih razloga.

Bio je zatočen u izraelskom zatvoru šest meseci 1988, svega pola godine posle osnivanja pokreta Hamas.

Bio je među deportovanima iz Izraela u Mardž Al Zuhur 1992, gde je proveo punih godinu dana.

Kad je Hamas osvojio većinu na izborima za zakonodavnu vlast 2005. godine, Zahar je preuzeo dužnost ministra spoljnih poslova u vladi koju je formirao premijer Ismail Hanije, pre nego što je predsednik Mahmud Abas raspustio kabinet nakon događaja koji su doveli do palestinskih podela.

Izrael je pokušao da izvrši atentat na Zahara 2003. godine, kad je lovac F-16 bacio bombu, za koju se veruje da je težila pola tone, na njegovu kuću u naselju Rimal u gradu Gaza.

U napadu je zadobio manje telesne povrede, ali je stradao njegov najstariji sin Halid.

Njegov drugi sin Hosam, koji je bio član brigada Kasam, bio je jedan od 18 ljudi ubijenih u izraelskom upadu istočno od Gaze 15. januara 2008. godine.

Zahar je napisao nekoliko političkih i književnih dela, među kojima su „Problem našeg savremenog društva... Kuranska studija", kao i, „Nema mesta pod Suncem", odgovor na knjigu Benjamina Netanjahua, kao i roman „Na trotoaru".

Pogledajte video: Šta je Zapadna obala

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.18.2024)