Пред изборе у Молдавији званичници осуђују руске нападе, а помињу се и Србија и БИХ

Званичници у Молдавији упозоравају на "руске хибридне нападе" и обучавање у Русији, Србији и БИХ реметилаца сутрашњих председничких избора и референдума о томе да ли да се у Устав унесе пут ка придруживању ЕУ.

Председница Маја Санду која се на изборима бори за други мандат, упозорила је становништво на мешање Русије и рекла да је придруживање Европској унији једини пут напред.

"Верујемо да ц́е до 2030. године Молдавија бити спремна за приступање и радиц́емо даноноц́но на том циљу“, рекла је Санду у Магдачестију, "али за то нам је потребна одлука наших грађана".

Најновије анкете показују да Санду води у председничкој трци са више од 35 одсто гласова, док проруски Александар Стојаногло, бивши јавни тужилац, заостаје за њом са око 10 одсто. Ако Санду не освоји потпуну вец́ину у првом кругу, онда ће се суочити са Стоианоглом у другом две недеље касније.

Референдум о униошењу у Устав ступања ЕУ као циља државе такође показује да јасна вец́ина од више од 50 одсто за то.

Тврди се да су банде прошлог месеца платиле 15 милиона евра за 130.000 појединаца у великој акцији куповине гласова "како би изазвале дестабилизацију и хаос" у Молдавији.

Та акција, откривена 3. октобра плац́ања гласача преко руских банака, била је повезана са Иланом Шором, проруским олигархом у егзилу чија је популистичка партија Шор наклоњена Русији прошле године проглашена неуставном и забрањена. То је појачало забринутост да се Москва меша.

Молдавске власти су ове недеље саопштиле да су осујетиле још једну заверу - да "масовним нередима" током гласања изборе поремети више од 100 сада ухапшених младих Молдаваца обучених у приватним војним групама у Москви како да изазову немире, укључујуц́и употребу "несмртоносног оружја".

Неки су наводно прошли "напреднију обуку у герилским логорима" у Србији и БИХ, саопштиле су власти, а четворици је одређен притвор од 30 дана.

Извор близак полицији рекао је за Асошијетед прес да су неки од тих људи имали кривичне досијее и да им је нуђено и до неколико хиљада евра да учествују.

"Очекујемо да ц́е се руски притисак повец́ати, а не смањити, и како се будемо приближавали ЕУ, то ц́е бити вец́и притисак из Русије", рекао је Станислав Сецриеру, саветник председнице Санду за државну безбедност.

Додао је да је молдавска полиција суочена с "интензивним хибридним нападима" откако је Русија покренула инвазију на суседну Украјину у фебруару 2022. године.

Од тада било је падова залуталих пројектила на територију Молдавије, тешка је енергетска криза јер је Москва драматично смањила испоруке гаса, инфлација нагло расте и стални су антивладини протести проруских странака.

Прозападна влада је на власт дошла 2021. године, годину дана пошто је Санду постала шефица државе, а идуц́е године су парламентарни избори.

Односи Кишињева и Москве су се знатно погоршали када је Молдавија поднела захтев за пријем у ЕУ и добила статус кандидата у јуну 2022, заједно са Украјином, а у јуну ове године је пристала да почне преговоре с ЕУ.

(Бета, 19.10.2024)