Трибина 'На кафи са психологом' о узроцима изолованости младих и њеним последицама по здравље

Све већи број младих, иако су окружени великим бројем других људи суочава се са доживљајем изолованости и усамљености који може бити штетан по физичко и ментално здравље, казали су учесници трибине "На кафи са психологом".

Учесници панела о усамљености, феномену који је Светска здравствена организација оценила као "глобалну претњу по здравље", бавили су се и питањима да ли је она узрок или последица и да ли је нешто што човек бира или бива изопштен од друштва.

Психолошкиња и психотерапеуткиња Центра за бригу о менталном здрављу младих Ања Симоновић казала је да је потребно направити разлику између физичке присутности других људи и унутарњег менталног и емотивног доживљаја исте ситуације.

"Последице усамљености поред тога што нарушава физичко здравље, има и прилично драматичне психолошке. Оне блаже су смањење самопоуздања, негативна слика о себи и неке мисли које спречавају особу да ступи у аутентичан однос са другима", казала је она.

Симоновић ипак оптимистично сматра да постоје бројна животна поља у којима се друштвеном или стручном интервенцијом може побољшати и отпорност појединца на негативна осећања али и њихово лакше превазилажење.

"Улога медија би могла бити велика и она би могла да помогне дестигматизацији оваквих разговора на различите теме", казала је она.

Психоаналитичар Александар Димитријевић направио је најпре разлику између самоће и осећаја усамљености наводећи да људи могу уживати у самоћи као времену за опуштање или дубоку контемплацију док је усамљеност повезана са емоцијама туге и патње.

"Усамљеност може водити депресији, повишеној агресивности, довести до соматских проблема, она може водити социјалној анксиозности. Могу почети да избегавам људе зато што мислим да се нико никада неће дружити са мном", казао је Димитријевић.

Већ двадесет година се, наводи психоаналитичар, истражује утицај социјалне комуникације на интернету на социјалну анксиозност.

"Прве хипотезе су биле да ће анксиозна особа користити интернет јер је ту заклоњена, њен идентитет није изложен у потпуности и може узети туђе име или да се представи као више различитих особа. Али то је само једна опција", казао је он.

Димитријевић описује да је за комуникацију и разумевање изузетно важан директан контакт, осећај присутности другог и могућност да се види његова фацијална експресија и чује боја гласа.

"У оба света, виртуелном и реалном, губимо оно што је неопходно да бисмо заиста пришли људима и постајемо на различите начине кукавице. А то бојим се у наредним годинама можемо само све чешће да се сусрећемо", казао је он.

Истраживања указују да су негативним осећањима усамљености најјаче погођена група млади, посебно млади мушкарци, чак више него особе старије од 75 година, које су раније биле на врху листе.

Трибине "На кафи са психологом" организује Хемофарм фондација у партнерству са Филозофским факултетом Универзитета у Београду и Арт комуном Дорћол Платз и део су кампање за борбу против депресије и стигме - "Несаломиви".

Цео видео материјал доступан ОВДЕ. 

(Бета, 23.10.2024)