Ujedinjene nacije - kako rade i zašto su često na meti kritika

Međunarodna organizacija, nikla na pepelu Drugog svetskog rata, osnovana je 24. oktobra 1945. „da spasi buduća pokolenja užasa rata”, koliko je u tome uspela?

BBC News pre 1 sat

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš nedavno je proglašen za nepoželjnog u Izraelu i zabranjen mu je ulazak u zemlju

„Mir, dostojanstvo i jednakost na zdravoj planeti”, parola Ujedinjenih nacija i danas zvuči kao ideal kojem treba težiti, ali ga realnost sve više dovodi u pitanje.

Međunarodna organizacija, nikla na pepelu Drugog svetskog rata, osnovana je 24. oktobra 1945. godine „da spasi buduća pokolenja užasa rata”, navodi se u Povelji UN.

Osnivači su se nadali da će države ubuduće sarađivati, biti prijateljski nastrojene i boriti se se protiv sukoba.

Ujedinjene nacije su „pobeda protiv samog rata… čvrsto zdanje na kom možemo da izgradimo bolji svet", opisao je tadašnji američki predsednik Hari Truman.

Blizu osam decenija kasnije, Ujedinjene nacije okupljaju oko četiri puta više zemalja, za njihovo finansiranje se izdvajaju desetine milijardi dolara, ali se i dalje vode ratovi, a siromaštvo i bolesti problem su većeg dela sveta.

Povezano

U čemu je problem?

Ključno telo UN, Savet bezbednosti, trebalo bi da spreči oružane sukobe tražeći diplomatska rešenja.

Može i da naloži članicama UN-a da uvedu sankcije i, kao poslednji korak, odobri vojnu akciju protiv agresora.

Od svih država članica UN-a zahteva se da se povinuju odlukama Saveta bezbednosti.

Međutim, Savet bezbednosti je često nemoćan da donese odluku jer pet najmoćnijih država sveta ima pravo veta.

A one uglavnom imaju suprotstavljene stavove o svetskoj politici.

https://twitter.com/bbcnasrpskom/status/1838164153959387566

Šta je Savet bezbednosti?

Pet stalnih članica Saveta bezbednosti su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Kina, Rusija i Francuska.

Posle poraza Nemačke i Japana u Drugom svetskom ratu, ove svetske sile su bile najuticajnije.

Sastav se nije promenio od prvog sastanka 1946, iako se prilagođavao novim geopolitičkim okolnostima.

Ove zemlje mogu da stave veto - da zabrane svaku odluku o kojoj raspravlja Savet bezbednosti.

Ako jedna od njih glasa protiv odluke, ona ne može da se usvoji.

Zemlje sa pravom veta su poslednjih decenija često direktno ili posredno upletene u neki sukob, poput aktuelnog rata u Ukrajini.

Ne postoji regulativa koja sprečava ovu vrstu sukoba interesa.

Rezolucija, međutim, može da se usvoji ako se stalna članica uzdrži od glasanja.

Savet bezbednosti ima i 10 nestalnih članica koje se biraju svake dve godine.

Da bi se postigla regionalna ravnoteža, bira se pet azijskih ili afričkih članica, dve latinoameričke, jedna istočnoevropska i dve iz zapadne Evrope ili drugih regiona.

Aleksandar Vučić ogrnut zastavom Srbije na zasedanju Generalne skupštine UN — Prilikom glasanja o Rezoluciji o Srebrenici predsednik Srbije Aleksandar Vučić ogrnuo se zastavom

Šta je Generalna skupština?

Od početnih 50, UN sada imaju 193 punopravne članice, kao i dve države nečlanice - Svetu stolicu (Vatikan, oblast Rima u nadležnosti pape) i Palestinu.

Sve su zastupljene u Generalnoj skupštini UN na čijim sednicama se odlučuje o radu organizacije.

Od 2012. do 2013. ovim telom je predsedavao nekadašnji šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić.

Generalna skupština UN usvaja i rezolucije poput one koja je 2024. izazvala brojne polemike na Balkanu - proglašenje 11. jula za Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

Redovna Generalna skupština UN održava se svakog septembra u Njujorku.

Predstavlja jedinstvenu priliku za šefove država i vlada da se sastanu na jednom mestu i često se opisuje kao „diplomatski spid dejting".

Lider svake zemlje ili njen predstavnik može da se obrati skupštini na nekom od šest zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija: arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom.

Od govornika se očekuje da njihovo obraćanje bude kraće od 15 minuta, mada se ova molba redovno ignoriše.

Kubanski lider Fidel Kastro drži rekord za najduži govor na Generalnoj skupštini - četiri i po sata tokom obraćanja1960. godine.

U okviru UN postoje i posebne agencije i tela, ovo su neke od najpoznatijih:

UNDP – Program UN za razvoj
UNICEF - Dečiji fond Ujedinjenih nacija
UNESCO agencija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNHCR Visoki komesarijat za izbeglice
Svetska banka
SZO – Svetska zdravstvena organizacija
MMF – Međunarodni monetarni fond

Izvor: UN

Kritike i Balkan

Često se dešava da Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti ne preduzmu ništa dok ne dođe do katastrofe - čak i kad se očekivala, poput genocida u Ruandi 1994. i Srebrenici 1995.godine.

Zbog sporosti procesa odlučivanja, velike sile i njihovi saveznici ponekad pokreću vojnu akciju za koju tvrde da je legitimna bez prethodnog odobrenja Saveta bezbednosti UN, poput NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

Članice NATO, posebno Sjedinjene Američke Države, smatrale su da je jednostrana akcija opravdana kao reakcija na optužbe za oružane napade jugoslovenskih snaga i zločine koji su prethodili proterivanju kosovskih Albanaca.

Rusija je tvrdila da je bombardovanje bez odobrenja Saveta bezbednosti samo doprinelo produbljivanju krize.

Američko-britanska invazija na Irak 2003. godine takođe je izvedena bez eksplicitnog odobrenja Saveta bezbednosti.

Rezolucija 1441, koju jeste usvojio SB, zahtevala je da se Irak razoruža i sarađuje sa inspektorima za oružje.

Ali neke stalne članice, poput Francuske i Rusije, nisu se složile sa procenom Amerike i Velike Britanije da Rezolucija 1441 dozvoljava vojnu akciju.

U određenim slučajevima, Savet bezbednosti je preduzimao odlučnije korake.

Između 2006. i 2015. godine, uveo je Iranu niz embarga na nuklearno oružje i tehnologiju zbog nuklearnog programa.

Od 2006, usvojeno je desetak rezolucija protiv Severne Koreje i njenog programa nuklearnog naoružanja.

One su usmerene protiv prodaje oružja i vojne opreme, ograničavaju naučnu saradnju i kažnjavaju pojedince uključene u severnokorejski nuklearni program.

Kada je 2001. odobrena zabrana zone letenja nad Libijom, ova odluka je posredno pomogla da se svrgne s vlasti Gadafijeva vlada.

Hladnoratovske podele na Istok i Zapad, međutim, istrajavaju.

Rusija i Kina su 2012. godine stavile veto na niz rezolucija Saveta bezbednosti protiv režima sirijskog predsednika Bašara Al Asada - ključnog ruskog saveznika na Bliskom istoku.

Svaki predlog rezolucije koji se iznese pred Savet bezbednosti protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu biva odbačen kad Moskva uloži veto.

Čak i usvojene rezolucije neretko ostanu mrtvo slovo na papiru.

Tako je Savet bezbednosti u martu konačno usvojio rezoluciju o „hitnom prekidu vatre" u Gazi, pošto Sjedinjene Američke Države ovog puta nisu uložile veto, ali se na Bliskom istoku situacija od tada samo pogoršala.

Izrael i Gutereš

Odnosi Izraela i rukovodstva UN, posebno sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom, pogoršani su u poslednjih godinu dana koliko traje rat u Pojasu Gaze.

Početkom oktobra 2024. godine, Izrael je proglasio generalnog sekretara UN Antonija Gutereša personom non grata i zabranio mu ulazak u tu zemlju, jer nije osudio iranski raketni napad na Izrael.

Izraelske vlasti zameraju Guterešu i da nije nedvomisleno osudio napad i zločine palestinskog Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a još 251 uzet za taoce i odveden u Gazu.

Izrael je od tada pokrenuo odmazdu na Pojas Gaze, sa ciljem uništenja Hamasa, a do sada je ubijeno desetine hiljada ljudi, oko 100.000 ranjeno, a stotine hiljada Palestinaca je raseljeno širom Gaze, čiji je veći deo sada u ruševinama.

Gutereš će ostati upamćen kao „mrlja u istoriji UN-a“, rekao je izuraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac.

Gutereš, koji je generalni sekretar UN od 2016, do je sada u više navrata osuđivao kako napad Hamasa, tako i potonje akcije Izraela i pozivao na mir i pregovore.

„Izneverili smo narod Gaze, žive u paklu koji je svakim danom sve gori", rekao je bivši portugalski premijer Gutereš krajem septembra 2024.

Posle izraelske zabrane, Gutereš je pred Savetom bezbednosti UN osudio iranski napad na Izrael, rekavši da je krajnje vreme da se zaustavi „smrtonosni ciklus nasilja" na Bliskom istoku.

Sredinom oktobra 2024, posle napada izraelskih snaga na bazu mirovne misije UN u Libanu (UNIFIL), Gutereš je rekao da svaki napad na mirovne snage „može da predstavlja ratni zločin”.