Колико су земље Балкана напредовале ка ЕУ

Подгорица је најпозитивније оцењена у годишњим извештајима Европске комисије о напретку земаља регије на путу ка ЕУ.

Док је политичка посвећеност црногорских власти Европској унији најважнији приоритет за државу, у Србији је тај стратешки правац упитан, оцениле су европске дипломате.

Београд није увео санкције Москви и задржао је односе са Русијом на високом нивоу, а појачана је и сарадња са Кином, наводи се у документу Европске уније о Србији.

Босна и Херцеговина, која је у марту добила зелено светло за отпочињање преговора са ЕУ, постигла је опипљиве резултате, али сецесионистичко деловање подрива њен напредак у приступању.

„Порука извештаја је да је перспектива Западног Балкана отворенија него пре неколико година, разлог за то је руски напад на Украјину”, каже Милан Игрутиновић са Института за европске студије.

Извештаји ЕК о напретку, који су објављени само неколико дана после посете председнице Урсуле фон дер Лајен регији, сматрају се најважнијим документом о напретку сваке земље на путу ка Европској унији.

• Зашто је изасланик ЕУ из Хрватске трн у оку Београда
• Које поруке Балкану доноси Урсула фон дер Лајен
• Шта је План раста Европске уније за Западни Балкан

'Види се светло на крају тунела за Црну Гору'

Услед рата у Украјини отворила се начелна могућност да Унији приступе Украјина и Молдавија, а на том путу Брисел није могао да занемари земље Западног Балкана које су више или мање одмакле на путу ка ЕУ, оцењује Игрутиновић.

„Они сад сортирају кандидате по томе колико су успешни у реформама”.

Брисел је као једну од алатки за ширење утицаја увео План раста који подразумева новчана улагања у земље региона како би их подстакли да спроводе реформе.

Фон дер Лајен је у свакој земљи навела тачне милионске износе који су опредељени за њих.

„Схватили су да је то језик којим овде политичари говоре, јер хоће да виде и непосредну корист, ако се уводе нове процедуре или норме”, каже он.

Највише је до сада урадила Црна Гора и, ако заврши административни део посла, могла би да постане чланица Уније до 2028. године.

„Црна Гора је и формално, по отвореним кластерима, најдаље одмакла јер нема проблем односа са Косовом, као што има Србија, притом је мала земља, чланица НАТО савеза.

„Код њих се види светло на крају тунела, у Србији се то не види”, додаје Игрутиновић.

Србија већ 10 година води преговоре за чланство, али је последњи кластер поглавља отворила у децембру 2021, два месеца пре него што је Русија започела инвазију.

Србија - мало напредује, мало стагнира

Комисија је поново дала препоруку да се са Србијом отвори нови сет преговарачких поглавља - кластер 3, али је питање да ли ће свака земља чланица гласати за, што је неопходан услов.

Кључни проблеми Србије су поглавље 23 – правосуђе и основна права, усклађивање спољне политике са Бриселом, као и нормализација односа Београда и Приштине.

„Свака држава има право вета и биће занимљиво видети да ли ће, рецимо, балтичке земље дати зелено светло, јер је њима однос са Русијом најважнији”, каже Игрутиновић.

Србија није увела санкције Русији, иако је то много пута тражено из Брисела, а наглашава се и у последњем извештају.

„Србија је задржала односе на високом нивоу с Руском Федерацијом и интензивирала односе с Кином, што отвара питање стратешког смера Србије&qуот;, пише у извештају.

Србија није прихватила ни низ рестриктивних мера Брисела према Кини, Белорусији, Ирану, Северној Кореји и Венецуели.

Осим тога, летови за Русију постали су чешћи, наводи се.

Такође се наводи да је Србија наставила да пружа финансијску и хуманитарну помоћ Украјини.

Од Србије се очекује и да побољша резултате у процесуирању ратних злочина.

Наводе да Београд и даље избегава да подигне оптужнице против високорангираних осумњичених и да истраге и суђења трају предуго.

„Велику забринутост изазива и велики број нерешених предмета“ – више од 1.700 – а многи су у даље у предистражној фази.

„Низ српских политичких странака, политичара и медија и даље без последица пружају подршку и јавни простор осуђеним ратним злочинцима и негирају ратне злочине, међу којима и геноцид у Сребреници&qуот;, наводи се у документу.

Србија још није усклађена ни с визном политиком Брисела, иако је ЕУ стално позива да то учини, како би се смањио притисак миграната.

Многи од њих долазе као туристи у Србију и после тога покушавају нелегално да уђу у ЕУ и траже азил.

Београд има безвизни режим са 16 земаља чијим грађанима треба виза за улазак у ЕУ, а то су углавном земље које нису признале независност Косова.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=илкРлзО9КАс

Регион

Извештај Европске комисије о напретку Црне Горе је генерално позитиван, иако у неким поглављима није напредовала.

„Значајан напредак регистрован је у области владавине права. У том делу, доста позитивно је оцењен рад тужилаштва”, пренеле су подгоричке Вијести.

У извештају о Босни и Херцеговини наглашава се напредак у управљању миграцијама, као и опипљиви резултати у потпуном усклађивању са заједничком и спољном безбедносном политиком ЕУ.

Донети су закони о правосуђу, борби против прања новца и сукоба интереса.

Албанија је отворила први кластер преговарачких поглавља 15. октобра.

Потребно је да се убрза темпо реформи у областима владавине права, ефикасне борбе против корупције и организованог криминала и промоције основних права, попут слободе медија, имовинских права и мањина.

И од Северне Македоније се очекује да настави са реформама, посебно у оквиру правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала.

Косово треба да ради на јачању владавине права, јавне управе и заштити слободе изражавања.

Забележен је напредак у борби против организованог криминала, а пословно окружење је побољшано.

Визна либерализација за Косово је ступила на снагу 1. јануара 2024.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

Повезано

• Када све Србија није ушла у Европску унију
• Рио Тинто у Србији: „Подржала бих исти пројекат и у мојој земљи“, каже немачка државна секретарка за ББЦ
• Макрон и Вучић: Срдачно о економији и емоцијама, опречно о Косову, после и о Лују Витону
• У Немачкој развијена најмање три пројекта са литијумом, каже геолог

(ББЦ Невс, 10.30.2024)