Модна дизајнерка из Северне Кореје: 'Видела сам слободу у поцепаним фармеркама'

„Зашто би страни просјаци долазили овамо?“, била је реакција Канг Џи-хјан када је први пут видела некога ко носи поцепане фармерке.

Тада је имала 15 година и са оцем је била у близини Рајског језера на планини Баекдуу у Северној Кореји.

Видели су групу туриста, а неки су носили подеране фармерке.

Пошто су је учили да су фармерке симбол америчког империјализма и да су људи који носе поцепану одећу сигурно сиромашни, Канг је била шокирана оним што је видела.

„Нема шансе да је странац који може да приушти да путује просјак, можда је то модерно,” рекао је њен отац.

Захваљујући том првом сусрету са поцепаним фармеркама схватила је шта значи слобода.

„Био је то био тренутак који ми је променио живот”, каже Канг за ББЦ корејски сервис.

• Пребегли из Северне Кореје о животу под влашћу Кима Џонга Уна
• Зашто се Северна Кореја бори против белих венчаница и јужњачког сленга
• Живот у јужнокорејском селу на пар метара од границе са Северном Корејом

'Жути ветар'

Строга забрана страних информација и културе у Северној Кореји није ништа ново.

Ипак, Канг је од малих ногу могла да види разноврсну одећу, јер је одрастала у периоду када репресија није била толико снажна као последњих година.

Средином 1990-их, њена мајка је на граници куповала одећу прокријумчарену из Кине и Јапана и продавала је на пијаци да састави крај с крајем током масовне глади у Северној Кореји која је је била последица економске кризе у земљи и поплава и суша, и трајала је од 1994. до 1998. године.

Канг је могла да носи капуљачу и блузе од фине чипке.

„Власти нису контролисале шта смо носили, али ствари су почеле да се мењају средином 2000-их.

„Често смо почели да чујемо израз ‘жути ветар’ и било је више контроле”.

„Жути ветар” је израз који севернокорејски званичници користе за означавање „вулгарног и декадентног тренда”, посебно у контексту капиталистичке културе.

„Било је инспектора који су вршили контролу.

„Када би угледали неког у фармеркама, маказама би одсекли доњи део панталона, или би их одузели”, присећа се Канг.

По завршетку школе, Канг је неко време радила у рачуноводству, а затим је постала библиотекарка.

Али оно чиме је заиста желела да се бави била је мода.

На крају се упутила у Кину, где су поцепане панталоне и хаљине без рукава били уобичајени.

„На почетку сам само желела да пробам нешто другачије, нисам планирала да побегнем из земље.

„Али после неког времена, почела сам да схватам да ако желим да остварим мој сан, морам да одем у Јужну Кореју”.

Канг је 2009., када је имала 20 година, заувек напустила Северну Кореју.

„Хтела сам да слободу и радост пронађем у одећи”.

Притвор због ношења звонцара

„Моје тело је било у Северној Кореји, али моје срце и ум су били негде другде”.

Квон Бом описује како се због драма које је као тинејџерка гледала на ДВД-јевима питала какав је живот изван Северне Кореје.

„Мој деда је био ратни заробљеник у Јужној Кореји.

„Због тога мој отац никада није могао да добије добар посао у Северној Кореји”.

Срећом, њена мајка је успевала добро да заради уз помоћ рођака у Кини.

Породица је могла да купи ДВД плејер, једини у њеном селу.

„Комшије су почеле да доносе јужнокорејске драме да их заједно гледамо.

„Навукли бисмо смо дебеле завесе и уронули у серије као што су Стаирваи то Хеавен, Винтер Соната…

„Замишљала сам како облачим гардеробу коју су носили главни ликови у тим серијама”.

Група инспектора је зауставила на улици и пропитивала је зашто носи такву одећу.

У притвору је провела три дана.

Квон је коначно пуштена након што су њени родитељи платили казну.

Међутим, Квон су и касније више пута испитивали због одеће коју је носила.

Побегла је када је имала 17 година.

Прво је преко реке Тумена прешла у Кину, а после дугог и тешког путовања стигла је до југоисточне Азије одакле је ушла у Јужну Кореју 2012. године.

„Коначно сам на месту где могу да изразим моју страст”.

Предрасуде о пребезима

Након што је дипломирала модни дизајн на Хањанг универзитету у престоници Сеулу радила је неко време у модној индустрији, а данас Канг Џи-хјан има сопствени бренд ‘ИСТОРИ” у Јужној Кореји.

Она сарађује са дизајнерима који имају сличну животну причу и део добити њеног бренда даје за помоћ људима који пребегну из Северне Кореје.

„Севернокорејци се често приказују као бездушни комунисти или се поистовећују са севернокорејским режимом”, пише на њеној интернет страници.

„Због тога многи који пребегну нерадо откривају њихов идентитет и имају много проблема да се прилагоде друштву у Јужној Кореји”.

Канг жели да кроз моду пошаље поруку да се људи попут ње не разликују од обичних Јужнокорејаца.

„Схватила сам да се кроз мој рад придружујем неким покретима, као што су људска права”.

Квон Бом тренутно ради као главни дизајнер за бренд одец́е.

Поред тога, покренула је сопствени бренд ‘ГБ (Гииеокби-еуп)’, који промовише елементе ханбока, корејске традиционалне ношње, на модерној гардероби за сваки дан.

Појачана контрола

Фармерке у Северној Кореји нису дозвољене још од 1990-их, али је услед појачаног обрачуна са страном културом последњих година, забрана пооштрена.

Режим је 2020. године донео „Закон о одбијању реакционарне идеологије и културе“ којим се на смрт осуђује свако ко дистрибуира културу или производе страног порекла.

Раније ове године објављено је да је тинејџер који је гледао и дистрибуирао јужнокорејске драме осуђен на 12 година тешког рада.

А 22-годишњи Севернокорејац је јавно погубљен јер је гледао и делио јужнокорејске филмове и музику, пише у Извештају о људским правима у Северној Кореји за 2024. годину, који је у јуну објавило Министарство за уједињење Јужне Кореје.

Квон каже да је њена мајка, која је још у Северној Кореји, сада много опрезнија када разговарају телефоном, јер се плаши да је прислушкују и да би могла да има проблема.

Стручњаци сматрају да режим Кима Џонга Уна покушава да блокира уплив западне и јужнокорејске културе у севернокорејско друштво.

„Режим је под огромним спољним притиском због подршке Русији, а домаћа економија стагнира, тако да је режим у критичној ситуацији”, каже Џеон Јанг-Сун, истраживач на Институту за хуманистичке науке на Конкук универзитету у Сеулу.

„Утицај стране културе би могао да представља претњу идеологији која захтева апсолутну оданост Севернокорејаца династији Ким.

„Дакле, не мислим да ц́е ствари поправити још неко време”.

Канг и Квон имају нове снове.

„Надам се да ц́е моја мама једног дана моц́и да обуче одец́у коју дизајнирам и да је покаже њеним комшијама“, каже Канг.

Квон жели да створи нови тренд у свету према који би садржао елементе традиционалне корејске ношње.

„Размишљам да ли би се мој глас више чуо ако постанем утицајна?“.

• Бег чамцем из Северне Кореје под сталном претњом смрти
• Северна Кореја изнутра: „Заглављени смо овде, чекамо да умремо“
• Како је пропагандна песма о лидеру Северне Кореје постала хит на ТикТоку

(ББЦ Невс, 10.31.2024)