Хоће ли римејк еротског филма „Емануела” постићи успех оригинала
Критичари различито гледају на нову верзију „Емануеле", која је овог пута на енглеском језику.
Француски еротски филм који је увео меку порнографију у главнотоковску кинематографију и недавно прославио 50. годишњицу, добио је римејк – да ли ће он достићи успех оригинала?
Нова верзија „Емануеле&qуот;, овог пута на енглеском и са Францускињом Ноеми Мерлант у главној улози, имала је премијеру у Француској.
Ова Емануела, у режији Одри Диван, добитнице Златног лава на Венецијанском филмском фестивалу за моћну драму Дешавање (Хаппенинг) о абортусу, истражује женску сексуалност 2024. године.
Можда је потребно препричати Емануелине сексуалне авантуре, зато што оригинал из 1974. године изгледа јако застарело данас.
- Проблематично наслеђе Лолитине приче, 60 година касније, или како се родило чудовиште
- Секретарица: Како је ова настрана садо-мазо романса постала филмска знаменитост
- Љубавни троугао на филму - Жил и Џим је и данас табу
У режији Француза Жиста Жакена са холандском глумицом Силвијом Кристел у улози Емануеле, филм (заснован на истоименом роману из 1967. године) прати 19-годишњу супругу француског дипломате током посете Тајланду.
Сви становници, било да су Тајланђани или досељеници, делују као да су спремни за секс у сваком тренутку.
Снимљена у меком, сноликом фокусу, Емануела се сусреће са мушкарцима и женама на разноразним локацијама, као што је улазак у клуб високе миље, мада нису сви ови сусрети на узајамно добровољној бази.
Њу силују у опијумској јазбини, али се она убрзо после тога упушта у секс са мушкарцем који ју је „освојио“ током борбе.
„Не могу да кажем да је то бриљантан филм, стварно“, изјавила је Силвија Кристел у интервјуу за Телеграф 2007. године.
Многи критичари оног времена сложили су се са њом, али је филм био сензација на благајнама, продавши скоро девет милиона биоскопских карата само у Француској, иако је у почетку био забрањен све до избора нове владе 1974. године.
Филм је био хит и у САД-у, већем делу Европе, и у Јапану.
Уследило је више наставака и спин-офова седамдесетих, а Кристел је играла у неколико њих.
„Филм је постао попут споменика у Француској.
„Јапански туристи би се нагурали у аутобус, возили до Ајфелове куле, Тријумфалне капије и на крају да погледају Емануелу&qуот;, рекла је она.
Један биоскоп, Тријумф на Јелисејским пољима, пуштао је филм без прекида до 1986. године.
Разлог зашто је меки порнић постао још један француски споменик је што је погођен тренутак, према Ив Џексон, уредници за културу и водитељки Артс 24 на информативном каналу Франце 24.
„Био је то први филм те врсте на француском и један од првих француских филмова који је постао светски феномен“, каже она за ББЦ.
„Појавио се у тренутку кад су теме тога времена биле 'слободна љубав' и сексуална револуција.
„Контрацептивна пилула постала је нашироко доступна, а годину дана касније је абортус постао легалан у Француској&qуот;, објашњава.
„И Последњи танго у Паризу, са експлицитним сценама секса, био је хит у Француској две године раније, али мислим да је двоструко више људи отишло да погледа Емануелу током прве недеље приказивања.
„Рушио је табуе, приказивао мастурбирање, секс са више партнера, са анонимним људима, али је истовремено био мејнстрим, зато што је величина публике показала да постоји велика жеља за оваквом врстом филма&qуот;, додаје.
Џексон каже и да је „филм покренуо разговор о томе на који начин сексуалност да се прикаже на платну&qуот;.
„Филм је далеко од ремек-дела, али је постао култни хит, а филмски плакат је сам за себе постао легендаран. Могао је да се види свуда по Паризу седамдесетих&qуот;, присећа се.
Емануела се у Америци рекламирала као „отменија“ врста порно филма, уметничка еротика, са слоганом „Икс никад није био овакав“, раздвојивши га од других филмова за одрасле са ознаком Икс.
Неки обожаваоци, поготово у Јапану, доживели су га као феминистички филм, каже Кристел.
„Они су мислили да је Емануела доминантна жена, само због те једне сцене у којој се попне на мужа одозго.
„То је био тренутак кад су све Јапанке устале и почеле да аплаудирају&qуот;, додаје.
Многи би се сложили данас, међутим, да филм није издржао тест времена, од његовог описа тајландског народа као анонимних слуга, бораца и силоватеља, до проблема добровољног пристанка на секс.
Џексон описује оригинални филм као „екстремно проблематичан“.
„Главни лик је сексуални објекат, већина њених партнера су доминантни старији мушкарци који оркестрирају њено задовољство за себе“, каже она.
„Постоје тренуци, не само за Емануелу, када пристанак није очигледан. Пред крај филма има једна језива групна сцена силовања&qуот;, додаје.
Зашто снимити римејк Емануеле?
„Доборовољни пристанак на секс је врућа тема у Француској у овом тренутку, и не само због покрета #МеТоо“, каже Џексон.
„У току је суђење за силовање Жизел Пелико, које је доспело у вести широм света. Тако да Емануела делује погрешно на много нивоа.
Те 1974. године, она се можда доживљавала као пионир за еру слободне љубави и сексуалних авантура, и подарила је Француској такву репутацију, али филм није био феминистички - написали су га и режирали мушкарци&qуот;, указује.
Временом је феномен Емануеле избледео чак и у Француској, и све је мање младих људи гледало оригинал.
На светској премијери новог филма, Ноеми Мерлант је признала да није гледала верзију из 1974. године пре него што је прихватила улогу.
Али и даље је постојало велико интересовање зато што је француска режисерка одлучила да се позабави овом темом, упркос томе што је филм Одри Диван доживео лошу реакцију критике на светској премијери на Филмском фестивалу у Сан Себастијану.
Емануела у тумачењу Мерлант је у тридесетим и одлази у Хонгконг у инспекцију хотела у којем Наоми Вотс глуми управницу.
Током посете, Емануела поново открива властиту пожуду и задовољство у животу, преко сусрета са пратњом која чита „Орканске висове&qуот; (Чача Хуанг), као и инжењером ког игра Вил Шарп из Белог лотоса.
Савремена публика, која је сазрела са еротиком толико мејнстрим да се не сматра скандалозном (чак је и Педесет нијанси сиве скоро 15 година старо) и која може да приступи порнографији на мобилним телефонима, представља другу врсту режисерског изазова од оних из 1974. године.
Диван је сугерисала у скорашњем интервјуу за Варајети да јој је било важније наговештавање сексуалне тензије од њеног директног приказивања.
„Седамдесетих је постојала жудња да се прикаже што више, због чега је први филм био толико успешан“, рекла је она.
„Али ја сам осећала да је оно што остане скривено интересантније. Желела сам да појачам ту тензију тражећи од гледаоца да активно учествује у филму и да сарађује у причи&qуот;, додала је.
Према неким критичарима, то није функционисало.
„Рећи нешто ново, а значајно о женској пожуди док истовремено покушавате да одате пошту препознатљивом духу бљутавој, провидној напаљености из оригиналног филма је тежак, потенцијално немогућ задатак.
„Инертни, често фригидни нови филм Одри Диван одлучује да не уради ниједно од тога&qуот;, пише Варајети.
У Француској су критике биле помешане.
„Поставка је бриљантна, исполирана и намерно хладна.
„Филм блиста, али остаје хладан. Очигледно је био циљ да се Емануела претвори у феминистичку икону. Необична идеја&qуот;, пише француски дневни лист Фигаро.
Али француски Хафингтон пост је позитивнији према циљевима филма.
„Емануела није више мета свих жеља, хиперсексуализована жена-објекат.
„Она је активан субјекат и објекат властите жеље&qуот;, пише овај лист.
Владало је разочарање и што нови филм није на француском, кад је прошли остварио светски успех управо на том језику.
Али Ив Џексон верује да ће га француски гледаоци погледати „из знатижеље“
„Он има међународно познату глумачку поставу, Одри Диван је цењена режисерка, и ја мислим да ће свако бити радознао да види 'може ли ова редитељка да замени мушки поглед на легендарни женски лик Емануелу?'“, каже она.
„Нисам сигурна да може. И даље мислим да, зато што је то еротски филм и има тај легендарни наслов, у Француској само његово име поседује 50 година историјата као еротски секс симбол – за мушкарце&qуот;, додаје.
- Францускиња позива жртве силовања да не ћуте
- Умрла глумица Сју Лајон - филмска Лолита
- Она помаже да се у Холивуду снимају безбедније сцене секса
- Златна палма за француску филмску фантазију препуну секса и насиља
- Велики сан: Филм за збуњивање, као ниједан други
- Француски филм се гуши у дуванском диму
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 11.08.2024)
