„Proždiru sve što nađu”: Američko ostrvce kojim gospodare zmije i paukovi

Pre pet godina, Haldre Rodžers je prisustvovala okupljanju na ostrvu Guamu, smaragdnozelenoj tačkici u zapadnom Tihom okeanu, oko 2.492 kilometara od Filipina.

Ali zabavu je ubrzo prekinuo nezvani gost.

Bilo je kasno uveče, napolju se peklo prase i vatra se lagano gasila.

Svi su se nakratko udaljili da ćaskaju.

Kada su se vratili, oko svinje se uvijala smeđa forma - nešto sjajno prekriveno krljuštima, poluotvorenih očiju i nasmejanih usta.

Stvorenje je čupalo komade svinjskog mesa i gutalo ih cele u bledo, naduveno telo.

„To nije bila [baš] svinja od 181 kilogram, ali je bila svinja za veliku zabavu”, kaže Rodžers, vanredna profesorka na Odseku za očuvanje riba i divljih životinja na Univerzitetu Virdžinije u Sjedinjenim Državama (SAD), koja proučava životnu sredinu Guama poslednje 22 godine.

Nezvani gost bila je zmija Boiga irregularis, smeđa penjačica ili smeđa zmija koja živi na drveću, neobičan uljez na ostrvu, za koju se veruje da je slučajno dospela na Guam 1940-ih, možda tako što se ušunjala na teretni brod.

Pre njenog dolaska, mnoštvo autohtonih ptica je uživalo u idiličnom okruženju u šumama na krečnjačkim formacijama ostrva.

Ali za samo četiri decenije otkako su se pojavile, ove proždrljive grabljivice su skoro istrebile životinje u džungli.

Od 12 vrsta ptica koje su živele na ostrvu izumrlo je deset, dok preostale dve vrste stanuju u nepristupačnim pećinama i urbanim područjima.

Sada kada je zajednica ptica praktično istrebljena, populacija od oko dva miliona zmija na ostrvu, mada niko zapravo ne zna njihov tačan broj, kupi sve što nađu, a u to spadaju i pacovi, rovke, gušteri ili, u ovom slučaju ostaci hrane ljudi.

„Zapravo, jedu sve”, kaže Henri Polok, izvršni direktor neprofitne organizacije u Koloradu Southern Plains Land Trusta, koji je ranije proučavao ekologiju Guama.

„Poješće i jedni druge”.

Zbog najezde zmija grabljivica i šuma u kojima su utihnuli prijateljski zvižduci, cvrkut i grakanje, Guam je postao ozloglašen kao jedna od najneverovatnijih ekoloških katastrofa na planeti.

Ali posledice najezde zmija na ostrvu sežu mnogo dalje od njegovih sablasno tihih šuma bez ptica.

Ovde se odvija evolucioni eksperiment.

A neko ko je imao značajnu korist od toga ima osam nogu, mnogo očiju i sreću da se nađe na ostrvu gde su oštri, gladni kljunovi tek daleka prošlost.

• Američki lovci na zmije bore se sa pitonima koji mogu da progutaju aligatore
• Kad se zmija zavuče u kolevku za bebe i u saksiju na terasi
• Zašto paukovi opsednuti seksom upadaju u kuće

Mreža mreža

Rodžers se ne plaši paukova, što je samo po sebi dobro.

Tokom kišne sezone, na većini Marijanskih ostrva ima relativno malo paukova, ali njihov broj naglo poraste kako klima postaje suva.

Ali ne na Guamu.

Tokom cele godine, šume na krečnjačkim formacijama ostrva su noćna mora zbog paukolikih zglavkara.

Gotovo neprekidan splet srebrnih niti koje se protežu kilometrima, i na svakom koraku nailazi se na drugu mrežu i njenog dlakavog domaćina.

Postoje džinovski lutajući, naoružani ili banana paukovi sa žutim trbuhom koji pletu zlatne mreže, pauci lovci veličine ljudske šake i tropski paukovi Cyrtophora citricoal koji njihovim ogromnim mrežama veličine šatorskih krila prekrivaju praznine između drveća.

Poslednju vrstu Rodžers naziva „stambenom zgradom” od mreže, jer je svaka slična stambenom bloku za stvorenja sa osam nogu, u kojima obitava stotine blistavih očiju desetine paukova.

„Na ovoj ogromnoj mreži ima mnogo ženki na različitim nivoima, ali i mnogo mužjaka koji se motaju okolo na ivicama mreže”, kaže Rodžers.

Ove zajedničke mreže su takođe omiljene sićušnim paukovima iz porodice Argyrodes, koji dolaze da ukradu plen od njihovih mnogo većih domaćina i povremeno ih pojedu.

„Na Guamu se ove mreže protežu od zemlje sve do krošnji drveća - mogu se naći svuda”, kaže ona.

Tokom većeg dela godine, šuma izgleda kao da je umotana u veštačke paukove mreže za Noć veštica.

„Dok šetate, uobičajeno je da osoba ispred vas štapom uklanja mreže, jer ćete se u suprotnom uplesti u paukove mreže… To mi se sviđa, ali je teško proći”, kaže Rodžers.

Gde god postoji praznina u krošnji drveća, ona je potpuno ispunjena mrežama stotina različitih paukova, koji svi pokušavaju da uhvate tračak svetlosti pod različitim uglovima.

Ovi kolektivni poduhvati mogu da prekriju i prostor veličine sobe.

„Moj prijatelj je jednom uleteo u sredinu ovakve mreže i samo se vrteo u krug, i napravio mumiju od sebe umotavajući se ovim ogromnim komadom mreže”, kaže Rodžers.

„To je uradio da bi izbezumio ljude sa kojima je bio”.

Drugom prilikom se njena saradnica dobrovoljno prijavila da pripomogne radu na terenu, ali čim je nekoliko metara zašla u šumu, promenila je mišljenje.

„Rekla je: ‘Ne, ne, ja ne idem’”, kaže Rodžers.

Čak i bez paukova, šume na krečnjacima Guama bile bi čudno i neprijateljsko mesto kao nijedno drugo na svetu.

Visoka stabla hlebnog drveća mešaju se sa cikadolikama, a zajedno sa ricinusovim biljkama i šiljastim stablima pandanovki obrazuju nisku krošnju džungle koju često razaraju tajfuni.

Na tlu je vrlo malo zemlje, a biljke rastu iz krečnjačkog krša, puštajući korene u sitne pukotine u steni.

Šuma se nalazi na vrhu drevnog koralnog grebena koji se gradio milionima godina i formirao je plato, a gde su stene erodirala, nalaze se vrtače i pećine.

„Mislim da je jedinstvena stvar u tome što je zaista teško hodati jer - pa, zamislite da hodate po oštrim stenama”, kaže Rodžers.

Kada na teren vodi nove saradnike za potrebe istraživanja, treba im vremena da se prilagode kamenitom tlu.

„To je kao sposobnost održavanja ravnoteže u čamcu i otpornost na morsku bolest - da možete da hodate bez da pazite na svaki korak”, kaže ona.

Kada je Rodžers 2012. godine odlučila da istraži broj paukova, znala je da će to biti izazov.

Uvek su postojale glasine da na Guamu ima značajan broj paukova i da je to možda posledica odsustva ptica koje obično vole da ih jedu.

Međutim, Rodžers objašnjava da oko 180.000 stanovnika ostrva retko putuje na druga Severna Marijanska ostrva koja su deo Komonvelta, dok je Guam američka teritorija.

Zbog toga je malo prilika za poređenje, a naučnici to nikada nisu istražili.

Da bi saznali koliko tačno paukolikih zglavkara živi na Guamu, Rodžers i njene kolege počeli su da istražuju šume na ostrvu metodom linijskog prebrojavanja, brojanja po transektima.

Istraživači su pažljivo odabrali trasu preko oštrog koralnog grebena po kojoj su postavili trake u pravoj liniji, pažljivo brojeći paukove mreže na putu.

Naučnici su otkrili populaciju paukolikih zglavkara spektakularnih razmera.

Tokom vlažne sezone, u šumama Guama je bilo 40 puta više paukova nego na obližnjim ostrvima Roti, Tinijanu i Sajpanu, dok je tokom sušne sezone, kada populacije paukova u regionu obično naglo porastu, na Guamu je bilo 2,3 puta više paukova.

Mreže lutajućih ili banana paukova na Guamu su takođe bile oko 50 odsto veće.

Složen ekosistem

Tokom cele godine, šume Guama su blistale od mreža: tim je pronašao 1,8 odnosno 2,6 mreža po metru transekta u vlažnoj, odnosno sušnoj sezoni.

Ako se ovi podaci primene na čitavo šumsko područje Guama, to bi ukupno iznosilo između 508 i 733 miliona paukova.

Ovo je pod pretpostavkom da na mreži živi samo jedan pauk, iako ih često ima mnogo više, i računajući samo one koji žive unutar dva metra od zemlje.

A u pogledu delova tela pauka, u šumi ima najmanje 4.064.000.000 očiju i jednak broj dlakavih zglobnih nogu.

Kako na ostrvima Roti, Tinijanu i Sajpanu još nema smeđih penjačica, populacije ptica je i dalje zdrava, te studija ukazuje da je populacija paukova na Guamu nekada bila uobičajena pre nego što je eksplodirala u poslednjih nekoliko decenija zbog odsustvu ptica.

To je delimično zato što ptice jedu stvorenja sa osam nogu, a i zato što se hrane insektima koje love i paukovi.

Ovi podaci se uklapaju u istraživanje sprovedeno na Bahamima, koje je otkrilo da su paukovi oko deset puta brojniji na ostrvima gde nema guštera.

Od dolaska smeđih penjačica, život lutajućih ili banana paukova na Guamu je postao toliko udoban da su čak prestali da postavljaju „ukrasne stabilizatore” u središte njihovih mreža.

Nije poznato zašto paukovi dodaju ove misteriozne ukrase, koje obično prave u vidu cik-cak šara neprozirnih belih niti.

Prema jednom tumačenju, ti ukrasi služe da upozore ptice na prisustvo mreže, sprečavajući ih da slučajno u njih ulete, a tome u prilog govori i mali broj ovih ukrasa na Guamu gde nema ptica.

Uporni uljez

Iako se smatra da su smeđe penjačice promenile ravnotežu ekosistema na Guamu otkako su stigle ubrzo posle Drugog svetskog rata, te promene u velikoj meri nisu zapažene najmanje četiri decenije.

Do kasnih 1980-ih, ekolozi su primetili da nešto uzrokuje nestanak ptica na ostrvu, ali niko nije znao šta.

Džuli Sevidž, koja je u to vreme bila na postdiplomskim studijama, odlučila je da otkrije ko je misteriozni ubica, a sumnjalo se da je krivac pesticid ili virus.

Njeno istraživanje, objavljeno 1987. godine, otkrilo je da su uzrok zapravo zmije.

Većina ptica na Guama, koje su autohtone ostrvske vrste, nije imala evoluciono iskustvo koje je moglo da im pomogne da izbegnu nezasiti apetit gmizavaca za živinom, jer ga nisu imali ni njihovi preci s obzirom da na ostrvu nije bilo zmija.

Tako su po dolasku na ostrvo grabljivice zatekle veliki broj bespomoćnih ptica koje su im brzo postale hrana.

Dok je Savidž shvatila šta se dešava, za većinu vrsta ptica već je bilo prekasno.

Guamska muholovka poslednji put je viđena u divljini 1984. godine, i sada se smatra izumrlom vrstom, a druge vrste su za dlaku izbegle takvu sudbinu.

Smatralo se da je guamski vodomar izumro u divljini sve do ranije ove godine, kada je devet zarobljenih jedinki pušteno na atol Palmiru, udaljen oko 5.879 kilometara od njihovog prirodnog staništa.

Guamski trkavac, ptica neletačica, takođe je nekada bila na spisku vrsta koje su izumrle u divljini, a danas mogu da se vide kako trčkaraju na Roti i Kokosovim ostrvima gde su puštene u prirodu.

Ali tek poslednjih godina istraživači su počeli da otkrivaju prave razmere ekološkog haosa koji su izazvale smeđe penjačice.

Mršavi gmizavci su neuhvatljivi, noću se bešumno kreću kroz šume i predgrađa Guama, palacajući jezikom u potrazi za narednim obrokom.

Iako su tananog izgleda i jako retko se viđaju, vrlo su lukave.

Ispostavilo se da nisu obični predatori.

Skoro da nema ograničenja u pogledu toga koliko mogu da progutaju, jer jedu životinje koje su 70 odsto njihove telesne težine, što je isto kao da čovek od 60 kilograma pojede malog crvenog kengura za obrok.

Nedavno je tim naučnika predvođen Rodžers pratio mladunčad mikronezijskog čvorka, vrste šumskog čvorka, koji su uspeli da opstanu u blizini američke vazdušne baze Andersena na severu ostrva.

Istraživači su postavili radio monitore na ptiće da prate njihovo kretanje i dešavanja.

Često bi opremu pronalazili u probavnom traktu smeđih penjačica, ali bilo je i strašnijih otkrića - mrtvih, nepojedenih ptica.

Na njihovo iznenađenje, otkrili su da su zmije ubile mnoge mladunaca, ali da ih nisu pojele.

Kada su njihovi leševi pronađeni, bili su prekriveni srebrnastom zmijskom pljuvačkom.

Zmije su veoma često ubijale ptice koje su bile prevelike da ih progutaju.

Ali smeđe penjačice nisu samo pohlepne, već su i izuzetno efikasni lovci.

Imaju akrobatske veštine koje im pomažu da pronađu plen čak i na najnepristupačnijim mestima.

Da bi preostale mikronezijske čvorke zaštitili od smeđih penjačica, borci za zaštitu prirode obezbedili su kutije za gnezda koje su ojačali klizavim metalnim stubovima, dužine 0,9 metara i prečnika oko 15 centimetara, uz koje, kako se pretpostavlja, nijedna zmija ne može da se popne.

Međutim, nisu znali za poseban talenat lukavog predatora.

Istraživački tim koji je predvodila Sevidž, sada profesorka na Odeljenju za ribu, divlje životinje i očuvanje biološke raznolikosti na Državnom univerzitetu Kolorada u SAD-u, je 2021. godine otkrio je „penjanje u stilu lasa”, metodu koja je naučnicima bila potpuno nepoznata.

„Smeđe penjačice doslovno mogu da se omotaju oko stuba i popnu kao što se čovek penje uz kokosovo drvo”, kaže Polok, i dodaje da je to „zapanjujuće” otkriće.

Nepovratna promena

U poslednjih nekoliko decenija, borci za zaštitu prirode i zvaničnici za zaštitu divljih životinja koristili su sve moguće metode da uklone smeđe penjačice sa drveća na Guamu, ali su gmizavci uvek bili pobednici.

Sprovedene su potrage, postavljane su iritirajuće supstance, zamke, otrovi, i smrtonosne hemikalije.

Istraživači su čak tražili viruse koji bi mogli da se koriste kao biološko oružje protiv smeđih penjačica a da oni ne utiču na druge divlje životinje.

Ova metoda bi delovala kao recimo miksomatoza kod zečeva, virus koji je namerno rasprostranjen u cilju smanjenja njihovog broja.

Međutim, ta metoda takođe izaziva veliku patnju životinja.

Ali uprkos intenzivnim naporima i godišnjem budžetu za mere kontrole zmija koji sada iznosi oko 3,8 miliona dolara, pokazalo se da je nemoguće ukloniti veliki broj ovih grabljivica.

Takva je situacija na Guamu, osim u nekoliko malih delova ostrva.

Primer je jedinica za upravljanje staništima u vazduhoplovnoj bazi Andersen na Guamu.

Ispostavilo se da je obični paracetamol koji se kupuje bez recepta posebno otrovan za smeđe penjačice i da najveće jedinke umiru nakon doze od 80 miligrama, što je oko šestine standardne tablete od 500 miligrama za ljude.

Sprovođenjem programa koji je podrazumevao mamljenje zatrovanom hranom i podizanje ograde kroz koju zmije ne mogu da prođu, njihov broj u vazduhoplovnoj bazi je značajno opao.

Nažalost, mnogi naučnici veruju da sličan način ne bi mogao da se primeni za uklanjanje značajnog broja smeđih penjačica iz šuma Guama, a kamoli u potpunosti, i uprkos hitnosti jer je sama šuma ugrožena.

Smatra se da se otprilike 70 odsto autohtonih stabala Guama oslanjalo na ptice za raznošenje semena.

Ali u današnjoj zabrinjavajuće tihoj šumi mnoga stabla puštaju plodove direktno na zemlju gde trunu na mestu gde padnu.

Neka semena uopšte ne proklijaju osim ako im se meso ne pojede, kaže Rodžers, dok se druga bore da izrastu u senci stabla od kog potiču.

U šumi takođe počinju da se pojavljuju praznine.

U zdravom ekosistemu, kada drvo padne stvara se privremeni slobodan prostor i razne biljke se utrkuju da ga popune.

„Kao kada srušite zgradu usred Njujorka, to postaje vrhunska nekretnina, i mnogo ljudi će želeti da tamo sagrade zgradu”, kaže Rodžers.

Ali na Guamu se to ne dešava, jer bez ptica koje raznose semena, često na zemlji nema ničega što bi moglo da proklija, pa je regeneracija izuzetno spora.

Struktura šume se menja i uskoro možda neće biti lakog načina da se oporavi.

Smeđe penjačice i vojska paukova koje su stvorili su za sada bezbedni na Guamu.

I njihova vladavina može da potraje.

• Misterija zmija pronađenih u jastučnici
• Zbog čega bez mnogo razmišljanja ubijamo paukove
• U Australiji otkrivena nova vrsta velikog pauka

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.18.2024)